Tomas Bernhard: Gubitnik

…Glen nije voleo nijednog kompozitora koliko Baha, na drugom mestu mu je bio Hendl, Betovena je prezirao, čak ni Mocart nije, kad bi on o njemu govorio, bio onaj koga sam voleo iznad svih, pomislih dok sam ulazio u gostionicu. Koju god dirku da je dodirnuo, Glen bi njen ton propratio pevajućim glasom, pomislih, nijedan drugi pijanista nije nikada imao ovu naviku. O svojoj plućnoj bolesti je govorio kao da je ona njegova druga umetnost. To da smo u isto vreme zadobili istovetnu bolest i onda je uvek nosili u sebi, pomislih, na kraju je i Verthajmer dobio ovu našu bolest. Ali Glen nije propao od ove bolesti, pomislih. Ubila ga je bezizlaznost u koju je tokom gotovo četrdeset godina doveo samog sebe svirajući, pomislih…

…Postojati ne znači ništa drugo nego očajavati, nastavio je. Kad ustanem, pomislim s gađenjem na sebe i muka mi je od svega što mi predstoji. Kad legnem, nemam druge želje osim da umrem, da se više ne probudim, ali onda se opet probudim, i taj užasni postupak ponavlja se već pedeset godina, nastavio je. Kad samo zamislimo da pedeset godina nemamo druge želje osim da smo mrtvi, a još uvek živimo, i to ne možemo da izmenimo, jer smo skroz-naskroz nedosledni, govorio je. Jer smo oličenje ništavnosti, oličenje podlosti same. Bez talenta za muziku!- uzviknuo je, bez talenta za postojanje! Tako smo uobraženi da verujemo u neko studiranje muzike, a nismo u stanju ni da živimo, nismo u stanju ni da postojimo, jer mi i ne postojimo, ono postoji kroz nas!…

Tomas Bernhard, Gubitnik