Nik Kejv: With my voice, I am calling you…
Prošle godine u moru dobrih i loših događaja, izdvojilo se i nekoliko sjajnih muzičkih ostvarenja. Novi albumi Bouvija i Koena su obeležili njihov odlazak na neko bolje mesto (kako kome). Zaostavština sjajnih umetnika, u neku ruku, vrlo je tužna stvar, jer smo ostali bez njih, ali je i sreća što su nekako uspeli da zaokruže svoje stvaralaštvo. Ostavili su iza sebe, pored sjajnih prethodnih, i dva albuma koja govore o prihvatanju onoga što neminovno čeka sve nas. Još jedan sjajan umetnik, kome je Leonard Koen bio uzor, izdao je album o prihvatanju kraja jednog života, ali ovde nije sopstvenog, već smrti svog deteta. Reč je o Niku Kejvu.
Ne možemo reći da se Nik Kejv u svojim pesmama nije igrao sa smrću. Kao u Bergmanovom filmu Sedmi pečat, i Kejv kao da svojim pesmama kupuje vreme i pleše taj dance macabre već četrdeset godina kroz svoju muziku. Ono što nije mogao ni da pretpostavi je da će taj ples otplesati neko njemu jako blizak i čiju smrt verovatno nikada neće preboleti. Sin mu je poginuo baš u vreme dok je radio na pesmama za novi album, koji sigurno ne bi bio takav kakav je da se nije desila ta tragedija. Ono što karakteriše album Skeleton Tree je borba sa gubitkom, tragedijom, neizrecivim bolom, tamom. Svestan da ništa više neće biti isto, Kejv uspeva da pretvori tugu u umetničko delo, a nažalost ovde je umetnost neodvojiva od realnog. Sličnost sa albumom Push the sky away postoji, ali ono što nam ovaj album ne pruža jeste oslobođenje. Pitanja su ista, ali kraj nije. Ne bori se više sa prihvatanjem same smrti, nekog finala i kraja, već sa tim šta se dešava posle kraja. Whit my voice, I am calling you iz raja ili pakla, nije nam rečeno.
Muzika na ovom albumu je u pozadini i na neki način samo prati tekstove koje Kejv, sa svojim dubokim, proročkim glasom, recituje. Odlikuju je duboki, bas tonovi, uz pratnju klavira koji na ovom albumi više liči na orgulje. Atmosfera ovog albuma je duhovna, osećaju se primese crkvene muzike, i stvara se osećaj, slušajući album, da prisustvujemo nekoj vrsti tajne ispovesti. Kejv u nekim delovima, šapuće stihove, i time stvara još napetiju, jeziviju atmosferu, i gubeći se u maglama prihvatanja recituje I called out, that nothing is for free, and it’s alright now. Ponavljajući ove stihove odaje utisak da zaista to misli, da je sve u redu, mada je veća verovatnoća da pokušava sebe da ubedi u to.
U filmu, Vima Vendersa, Nebo nad Berlinom, besmrtni anđeli žele da se odreknu večnog života. Život na koji je čovek osuđen, patnja zemaljskog života jeste prokletstvo, ali je isto tako i borba za sreću, ljubav i vredno je boriti se za njega. Smrt nam svima sleduje, a prihvatanje toga je najteža stvar na koju smo osuđeni. Album Skeleton Tree govori o tome i to je još jedan razlog zašto je verovatno najbolji album sjajnog, predivnog Nika Kejva.
Žilijen
