Žan Kokto: Opijum

Zan Kokto

Crteži i beleške koji slede datiraju iz vremena provedenog na klinici Sen-KLu…

Upućeni su pušačima, pacijentima, neznanijm prijateljima koji su na okupu zahvaljujući knjigama i koji su jedini izgovor i opravdanje za pisanja.

Izostavio sam crteže koji su nastali da bih prekratio vreme. Hteo-ne hteo, i oni su održavali rad oblikovanja, kakvo god da je bilo moje ludilo suočeno sa nedaćama svakodnevnice. Do detalja ću predočiti jedan proces detoksikacije: usporenu ranu. Crteži koje prilažem bili bi usporeni krici patnje, a beleške – etape prelaza iz jednog stanja koje se drži abnormalno u stanje koje se smatra normalnim.

Očekuje se reakcija državnog tužilaštva. Ali ja ne svedočim. Ne zastupam. Ne sudim. U dosije procesa „opijum“, prilažem stranice koje ga terete i koje svedoče u njegovu korist.

Bez sumnje ću biti optužen za pomanjkanje dobrog vladanja. A i voleo bih da mi ono nedostaje. Nije to lako. Manjkom dobrog vladanja odlikuju se heroji. Mislim na pomanjkanje vladanja koje se svodi na brojke, na hotelske beleške i prljav veš.

Lajtmotiv dela De profundis:

„Biti površan – najveći je zločin. Šta god da shvatimo, dobro je.“

Uznemirava nas ponavljanje ove rečenice, ali nam puno toga i otkriva. Ovo opšte mesto, poslednje Vajldovo otkriće, prestaje da bude opšte mesto i počinje da živi samom činjenicom da ga je on otkrio. Snagu crpi iz trenutka svog nastanka.

Voleo bih da se ne brinem da li ću pisati dobro ili loše. Voleo bih da dosegnem stil brojki.

Voleo bih da znam da li je Vajldovo delo zbrzano koliko i njegov prevod. Bila bi to pobeda nad estetikom.

Odlažem knjigu sa utiskom da sam pročitao remek-delo stila, jer je u tom pismu sve istinito, sve nosi smrtnu težinu detalja neophodnih da se pribavi alibi, da se nepovratno izgubi ili da se spase jedan čovek.

Ruso ispisuje brojeve cifrajući ih. Dodaje im kružiće, ostavlja svoj pečat, svoj potpis. Šopen im crta venčiće. Tako zahteva njegovo doba. Nedostaje im dobro vladanje. Oni svoj prljav veš peru u porodičnom krugu, što će reći u javnosti, u porodici u kojoj se traže i u kojoj pronalaze. Oni krvare mastilom. To su heroji… 

 

Žan Kokto, Opijum (Gradac)



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *