Oldous Haksli: Vrata percepcije – Raj i pakao

“Kad bi se dveri ljudskog opažanja otvorile,
Sve bi nam se predočilo kakvo jeste, beskonačno.” Vilijem Blejk

Ovog meseca vam preporučujemo knjigu Vrata precepcije od Oldousa Hakslija. U pitanju su čuveni eseji u kojima Haksli opisuje svoja egzistencijalna i estetska iskustva pre sve ga sa meskalinom i LSD-jem pedesetih godina. U ovoj knjizi sagledavamo lična iskustva jednog vrhunskog intelektualca i umetnika. U privilegovanom smo položaju kao čitaoci jer postajemo saputnici jednog izuzetnog uma kroz vizije koje prevazilaze uobičajenu percepciju. Haksli kao veliki esteta izlaže svoja posmatranja kao najdublje uvide u tajne stvaralačkog akta genija i perspektive recipijenta naspram umetničkog dela. Kroz pre svega ovakvu estetičku viziju sagledavamo i osnovna egzistencijalistička pitanja savremenog čoveka.

Haksliju halucinogena droga služi da sagleda stvarnost u jednom drugačijem svetlu. Na neki način on drogu instrumentalizuje za kontemplativne svrhe. Zahvaljući soptvenim kapacitetima i erudiciji njegova zapažanja poseduju veliku teorijsku originalnost. Ovde se reč teorija može koristiti u bukvalnom etimološkom značenju theoria što na grčkom vodi poreklo od reči posmatrati. Dakle, ovde imao nove perspektive u posmatranju stvari u odnosu na način na koji su se sagledavale u tradicionalnom hermeutičkom ključu.

Posmatrajući Van Gogove slike, Haksli će imati slična iskustva na maskalinu, u smislu da se tehnika na čuvenim slikama Holanđanina veoma poklapa sa perspektivom čoveka na meskalinu. Onako kako je Van Gog crtao stolicu na taj način je i sam Haksli vidi stolicu koju posmatra kada je pod uticajem te magične biljke. Pita se da li je Van Gog imao prirodnu mogućnost da dopre do jedne drugačije perspektive sveta bez upotrebe ikakvih supstanci? I zar ne čini genija upravo to da ima dara da se prebaci ’s one strane’ čulnosti i da nam podari makar delić nekog univerzuma koji bi za nas obične smrtnike bio u potpunosti zatvoren da nema posebnih ljudi da nam ponekad odškrinu vrata, vrata drugačije percepcije stvarnosti. Da li je Blejk prirodno bio sklon vizijama bez ikakvih veštačkih izazvanih rajeva? Blejk kao da je bio u stanju da poseti sve te svetove iz vizija o kojima je posle pevao i slikao. Da li bi Žeriko mogao da nam dočara svoje paklene vizije na slikama da nije imao tu sposobnost jednog genija u sebi? Teško.

Običnim smrtnicima ostaju halucinogene droge koje ga ako je spreman i ako ih pravilno upotrebljava mogu odvesti ponekad ’s one strane’ sveta čulnosti i ukazati mu na čitavu jedan novi svet uzrokovan promenjenom percepcijom. Kako će to svako od nas iskoristiti zavisi samo od nas. Putevi su jednako otvoreni i za raj i za pakao. I za veličanstvena i svetla iskustva i za mračne dubine Hada iz kojih se možda nikada nećemo više vratiti. Metamorfoza može biti potpuna i ireverzibilna. Zato treba biti spreman i krajnje odgovoran. Za one nedovoljno sigurne bolje je da tu granicu i nikad ne pređu. Ta vrata mogu biti put bez povratka. Sa druge strane, mogu doneti iskustvo koje čoveku može pomoći da spozna svoju prirodu, kako onu Jungovsku ’senku’ koju nosi u sebi tako i ono dobro što se sadrži u njemu. U svakom slučaju, otvaranje vrata percepcije obećava jedno nezaboravno iskustvo.

Šarl

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *