Hanter S. Tompson – Anđeli Pakla

Knjiga čuvenog  manijaka, odbeglog od paranoje i policije, neprevaziđenog on the roud novinara i gurua gonzo novinarstva, pisca Hantera Tompsona,  Anđeli Pakla, ovog meseca je preporuka Džabaletana. Čuveni pisac je bio dovoljno lud i suludo smeo da provede sa Anđelima Pakla dve godine on the road. Tako da je skupio bisere dogovština sa auto-puteva, razrušenih pabova i spaljenih gradova. Momci koji su šezdesetih harali sa Anđelima Pakla predstavljali su pravu hordu bez ikakvih ograničenja. Nijedna policija u zemlji nije mogla da im se suprotstavi. Evo jednog dela u kome Tompson opisuje Anđele Pakla na njemu svojstven način:

Zločinci su ponovo tu, Anđeli Pakla, u stotinak redova, po dvojca u svakom, jure ludo i brzo rano ujutru auto-putem, nisko u sedlima, namršteni i zgusnuti jezde kroz saobraćaj i voze glavnom trakom 150 km/h, prolazeći na centimetre blizu ostalih… Kao Džingis-kan na čeličnom konju, nemani sa vatrenim čmarom, koji punom brzinom napada između nogu vaše kćeri, otvarajući je kao limenku piva bez pitanja i bez razloga; tako je, treba pokazati mediokritetima kako imaš stila, neka svi osete miris nasilja kakvo nikad nisu videli… Oh, ti nepokolebljivi momci, kako samo oni karaju sve živo…

U ovom pasusu oslikava se briljantan stil ove knjige. Hanter u nekim delovima zaista blista i potvrđuje svoj kultni status pisca Dnevnika ruma i Paranoje u Las Vegasu. Njegov stil je brušen u ritmovima rokenrola i panka, ali nikad mu forma ne beži u anarhiju. Naprotiv, kada je na vrhuncu, njegov stil odiše proračunatom harmonijom i tempom koji putem progresije vode do vrhunca. Sve je na svom mestu, i na kraju pročitanog uvek vas uhvati ono „Vauuu…“ jer Tompson vrlo vešto, skoro pa zanatski, tempira završnicu svakog napisanog pasusa. Za razliku od toga, njegove teme i jezik spadaju poprilično u underground književnost. Naravno, knjiga je ispunjenja i delovima koji nisu na ovom nivou, što je i normalno. Pogotovo ako se uzme u obzir da je ova knjiga dokumentarističkog tipa. Dakle, nije u pitanju nikakav roman, već autobiografski zapisi, kombinovani sa izvorima iz tog vremena koji su se bavili Anđelima Pakla.

Što se tiče same bande na motorima, Anđeli Pakla, kao pojava u tadašnjoj Americi, mogu se objasniti na više načina. U sociološkom smislu, u pitanju su marginalci koji se nisu snašli u američkoj privredi nakon Drugog svetskog rata. Neuklopljeni u društvo, slabog ekonomskog stanja i obrazovanja, dakle bez realne perspektive da uspeju u posleratnoj Americi, oni se okreću alternativnim oblicima udruživanja i delovanja. Tako i nastaju prve moto-bande. U psihološkom smislu, njihova potreba da se udružuju i da pripadaju nečemu, pronašla je prostor upravo u takvom obliku udruživanja, čiji je život nezavisan od uobičajenog oblika funkcionisanja. Sa druge strane, njihova potreba da iskazuju nasilje, pogotovo prema konvencionalnim oblicima postojanja i vrednostima na kojima takve institucije počivaju i da se dokazuju na takav rušilački način, ishodi upravo iz osećanja odbačenosti od takvog društva prema kome iskazuju nasilje. Njihovo ponašanje je samo pogrešan način da skrenu pažnju na sebe a možda i jedini koji im je preostao u takvoj poziciji.

Oni su prvi isprovocirali američki san (ako nisu bili prvi onda su svakako bili najdirektniji) i uspavanu srednju klasu, svojim kožnim jaknama i lancima poslali su direktan šamar belim okovratnicima američkog društva. Ne treba zaboraviti da su kožne jakne, pantalone i, uopšte, kožna odeća i obuća ušle u rok, pank, metal i gotik upravo preko bajkerskog stila oblačenja. Rokerica je postala jedan od najprepoznatljivijih modnih simbola roka i i urbane subkulture. To isto važi i za džins. Tako su nastali modni simboli bunta u dvadesetom veku. Jedino starke ne vuku svoje korene u bajkerskom elementu, one su izvorno pravljene za košarkaše.

Anđeli Pakla predstavljali su pravu pobunu na ulicama i u gradovima kroz koje su prolazili. Za policiju šezdesetih to je bio nov fenomen, i nisu bili vični da im se uspešno suprostave. Bez iskustva u uličnim borbama i sa nedovoljnom opremom da se nose sa njima, policija se često nemoćno povlačila.

Naravno, ova knjiga je puna i urnebesnih i krajnje zabavnih avantura ovih jahača motora. Kao i raznih pitoresknih likova koje je Tompson imao prilike da upozna. Inače, sam pisac umalo nije izgubio glavu zbog objavljivanja ove knjige. Neki pripadnici moto-bande su ga skoro na smrt prebili, ali je spašen upravo od drugih pripadnika Anđela Pakla. Nekima se unutar njihovog kruga nije svidelo to što je obajvljeno, ali srećom neki malo mudriji u toj grupi, shvatili su da ga treba zaštititi. Na kraju, ništa on nije obajvio što se već i nije znalo, a ovakva knjiga će samo probuditi interesovanje za Anđele Pakla, i od njih stvoriti urbani mit divljih jahača. Tako je uostalom i bilo. Za kraj još jedan fragment iz knjige:

Prljavi Huni! Množe se kao pacovi u Kaliforniji i razmnožavaju se ka istoku. Osluškujte urlikanje Harlija, čućete ih izdaleka kao grom. A onda će povetarac doneti miris skorenjene krvi, sperme i masti… Buka će se pojačavati i pojačavati, a onda će se oni pojaviti na horizontu – krvavih očiju, sa tragovima pljuvačke na usnama ponašajući se kao urođenici iz džungle… Oni će silovati vaše žene, opljačkati vaše prodavnice alkoholnih pića i ponižavati gradonačelnika vašeg grada na glavnom trgu…

P.S. Ova knjiga ima jednu od najboljih posveta u književnosti:

Mojim prijateljima koji su mi pozajmili novac

i svojim milosrđem dozvolili da ostanem nezaposlen.

Nijedan pisac ne može da živi bez njih.

Još jednom, hvala.

 

Hanter S. Tompson

 

Želimo vam paklenu vožnju dok budete čitali ovu knjigu.

 

SturmundDrang

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *