Predstava “Gospođa ministarka”

U ovom tekstu biće reči o predstavi Gospođa ministarka, našeg čuvenog komediografa Branislava Nušića. Predstava se igra u ansamblu pozorišta Buha, a trenutno se izvodi na pozorišnoj sceni Vuk. Prosto rečeno, u pitanju je još jedan rediteljski dragulj Tatjane Mandić Rigonat.

Moram istaknuti da sam bio vrlo rezervisan u pogledu ove predstave, iz dva razloga. Prvi razlog je opšti, i zasniva na ne baš najboljem iskustvu koje sam imao dok sam gledao neka ranije izvođenja ovog komada. Stekao sam utisak da reditelji misle da im je dovoljan samo Nušićev tekst i eto pohvala za njihovo ne baš uspelo ostvarenje. Uvek je bilo previše neinventivnosti i neuspelog adaptiranja više nego aktuelnog teksta. Ili je bilo previše bacanja šerpi i besmislenog urlikanja na podijumu. Sve u svemu, veliki napor za publiku.

Drugi razlog moje rezervisanosti je konkretno bio u vezi sa ovom postavkom koja se igra u okviru pozorišta Buha. Velika medijska pompa, koju je izazvala još pre nekoliko godina pojava ove predstava, mi je bila iskreno sumnjiva. Spomenuta pompa je izazvana zbog toga što skoro sve uloge (osim jedne) igraju muškarci. Muškarci igraju ženske uloge, a glavnu ulogu, upravo Gospođe ministarke, igra Goran Jevtić. Mediji, a i kritičari, su se fokusirali na travestiju i ispalo je da je ta predstava upečatljiva pre svega zbog toga. A ne radi se ovde o tome, ili pak ne samo o tome, već se radi o tome da je ovo najuspelije igranje Gospođe ministarke u skorijoj istoriji. Travestija svakako ima svoju ulogu i svoju simboliku, ali glavna stvar je da smo osetili svu aktuelnost Ben Akibe.

Travestija ovde simboliše pre svega političku travestiju, a samim tim i travestiju mentaliteta i konkretnih ličnosti. Mi živimo u travestirano doba, gde su ljudi danas jedno a sutra drugo (kao i sama gospođa ministarka), gde ne postoje konstantne. U takvom svetu reč ništa ne znači, biti ličnost znači biti budala. Iz takve kuće Kant je odavno proteran. Držati se svojih principa i stajati iza njih je nepraktično i znak slaboumnosti. A brzo se prilagoditi novonastaloj situaciji i dobro plivati u njoj, i pored toga što ste borili za suprotno, predstavlja oličenje političkog i ličnog uspeha. U takvom društvu nema politike ali zato ima politikanstva, nema morala ali zato ima moralisanja, nema ličnosti ali zato ima mediokriteta. U takvom društvu elitu čine oni sa dna.

Treba spomenuti i sjajnu glumu Gorana Jevtića, koji izvrsno dočarao izveštačenost i tragediju mediokriteta kakav upravo simboliše Nušićeva Gospođa ministarka. Ako uopšte mediokriteti mogu biti tragične ličnosti, ali ostavimo tu raspravu sada po strani. Fenomenalnim glumačkim metamorfozama, Jevtić igra najubedljiviju ulogu do sada. Sam Nušić bi ga odabrao da igra glavnu ulogu u njegovom komadu. Sugestivnost, kombinovana sa teatralnošcu koja pleni, dočarava u potpunosti karakter jedne takve uloge. I ostali iz ansambla su odigrali uspešno svoje partiture i cela predstava je i glumački uspela.

Reditelj ove predstave je Tatjana Mandić Rigonat. Scena je odlično postavljena, glumci odabrani jednako dobro i sve to čini da predstava sa razlogom sve ove godine bude jedna od najgledanijih komada. Muzika je takođe bitan elemet ove predstave. Pesma Jovana Jovanovića Zmaja, Srpska politika, čini ako tako može da se kaže soundtrack predstave i opšteg političkog ambijenta u kome mi na ovim prostorima permanentno živimo.

 

EnfanTTerrible

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *