Džabaletanov dnevnik sa 47. FEST-a | Drugi deo

U prvom delu dnevnika sa 47. FEST-a pisali smo o filmovima Divljina, Crni anđeo, Kapernaum, Pepe, jedan uzvišen život i o filmu Kolekcionar. U drugom delu, Džabaelatn vam predstavlja dva filma iz programa Fokus EvropaEdmond i Poštareva palata, kao i filmove Gospodar Pariza i Suspiria koji su bili deo programa Fest 47 Gala. Pored ovih devet ostvarenja koja smo vam predstavili, moramo spomenuti i filmove Miljenica, Kuća koju je Džek sagradio i Oni, o kojima ćemo posebno pisati.


Edmond

Film Edmond je francuski film o stvaranju najznačajnijeg francuskog pozorišnog komada Sirano de Beržerak. Glavni lik je Edmund Rostan, pisac Sirana. Edmond još uvek mlad autor, pokušava da zauzme svoje mesto na pariskoj pozorišnoj sceni. Igrom suludih okolnosti biva primoran da napiše herojsku komediju u rekordno kratkom vremenu. Probe polako počinju dok Edmond jedva ima napisan i prvi čin, u opštem haosu Edmond će stvoriti poetski dragulj – Sirana de Beržeraka. Inspirisan saradnjom sa čuvenim francuskim glumcem Koklenom, kome je i posvetio svog Sirana, uleće u kreativno pustolovinu koja će mu doneti večnu slavu.

Film je prepun upečatljivih likova, urnebesnih karaktera i boemskog herojstva. Edmond predstavlja oličenje francuske igre duha. Za sve ljubitelje dobre poezije i francuskog humora ovaj film je prava poslastica. Na momente izuzetno dirljiv, i ispunjen elementima komedije ovaj film predstavlja trijumf homo ludensa, čoveka igre, čoveka umetnosti nad okoštalom svakidašnjicom i ograničenjima puke nametnute realnosti.


Poštareva palata

Ovaj film je jedan od onih koji su obeležili ovogodišnji FEST. Francuski film Poštareva palata (L’Incroyable Histoire du Facteur Cheval) prati istinitu priču o životu i podvigu francuskog poštara Ferdinanda Ševala. Njegov životni trijumf predstavlja palata koju gradio 33 godine. Palatu je posvetio svojoj ćerki i ženi. Sama palata predstavlja umetnički spomenik umetnosti, čeličnoj volji i snazi čoveka. Sam film upravo nosi tu dimenziju. Pored svih velikih nesreće koje su zadesile ovog poštara, on je nastavljao rad na svojoj palati, kao da ona predstavlja onaj krajnji trijumf njegovog života. Takvim upornim radom na svom grandioznom delo, mali poštar iz francuske provincije obojiće smisao svoje egzistencije. Sama palata biće njegov odgovor, kako na život tako i na smrt. Ovaj film to uspešno dočarava, i to je najveća vrednost ovog filma.

Treba istaći da nije prednost ovog filma samo priča koju pokušava da nam ispriča, već i način na koji to radi. Film obiluje fantastičnim kadrovima prirode i lepote. Estetski je na visini zadatka same teme, pa je i fotografija fenomenalna. Režiser ovog filma je Nils Tavarnier, koji je svakako najzaslužnije što smo dobili ovako estetski film sa jednom ozbiljnom pričom. U glavnoj ulozi igra Žak Gablin, koji je maestralno je preneo svu dramu glavnog junaka priče.


Gospodar Pariza

Film francuskog reditelja Žan-Fransoa Rišea Gospodar Pariza (The Emperor of Paris) prikazan je na ovogodišnjem FEST-u u okviru programske celine Fest 47 Gala. Reditelj je odabirom glavnog glumca definitivno privukao pažnju publike. Vensan Kasel glumi lika po imenu Fransoa Vidok, čoveka koji ima status legende u podzemlju Pariza.

Radnja filma dešava se za vreme vladavine Napoleona u Parizu. Fransoa Vidok je pobegao iz najčuvanijeg zatvora u Francuskoj i  godinama se krije po Parizu pod maskom trgovca. On je legenda među zatvorenicima, među običnim svetom, čak i među pripadnicima organa reda i vlasti. On predstavlja simbol slobode. Uživa veliko poštovanje, ali u isto vreme i zavist među podzemljem Pariza. Kada ga potpuno slučajno prepoznaju i optuže za ubistvo kreće njegova borba. Kako bi dokazao nevinost on pomaže policiji u hvatanju neuhvatljivih zločinaca. Kako bi se spasio od vešala, on počije da radi za policiju, a pošto je bio jako uspešan u svom novom poslu, stiče sve više neprijtelja iz kriminalnih bandi Pariza. Ono što stalno kaska za njim su likovi iz prošlosti, koji će krenuti da ga proganjaju i koji će sve više želeti njegovu smrt.

Fillm definitivno ima dobre delove. Podseća na priču koju bi napisao Aleksandar Dima. Međutim, ta čar i pustolovina iz priča francuskog pisca je izostala u ovom filmu. Previše akcije i nerealnih, da kažem, holivudskih delova je otrglo onu čar koju je fim mogao da ima. Šteta jer je sama priča imala ogroman potencijal.


Suspiria

Film Suspiria je rimejk istoimenog filma iz  1977. godine. Dario Arđento je sjajan reditelj i njegov film iz sedamdesetih je deo trilogije Tri majke. Reditelj Luka Gvadanjno je pokušao da da priču o zlim silama koje vladaju prikaže na svoj način. Međutim, njegov pokušaj je ipak ostao u senci originala.

Radnja filma se dešava u Berlinu za vreme hladog rata. Prati mladu devojku Suzi koja iako nema neke reference biva pozvana na audiciju u prestižnu školu plesa. Ona oduševljava sve u školi, a pogotovo glavnu profesorku madam Blank, koju igra Tilda Svinton. Spremna da odmah krene sa novim životom, Suzi se istog dana usljeljava u studentski dom ppri školi. Tada počinju priče o devojkama koje su nestale iz škole, a sama Suzi počinje da sanja vrlo uznemirujuće snove. Sam ples koji vežbaju svakog dana je koreografija madam Blank. To je ritualni ples koji ne može svaka devojka da odigra. Polako saznajemo da je škola paravan za udruženje veštica. Tada Suzi ulazi u svet magije i prihvata svoju ulogu. Njena uloga je konačna žrtva koja je jedini način na koji će udruženje opstati.

Tri četvrtine ovog filma su dobre. Muzika je odlična. Gluma na vrlo solidnom nivou. Sjajni su svi delovi u kojima se igra ritualni ples. Ono što fali ovom filmu je sam kraj, koji nije na nivou horor filma. Ono što takođe fali je malo više tenzije i neke psihološke napetosti. Tako da je celokupan utisak o filmu određen nedostacima, i očajnim krajem. Nije loš, ali je svakako daleko od originala.

Šarl & Žilijen

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *