Aleksandar Marković: Pokret je moj jezik

Aleksandar Marković je hip hop umetnik i jedan od osnivača plesne grupe 2Hot4Sstage koja je okrenuta street stilovima. Pored toga što je plesač i koreograf ima još zanimljivih hobija, član je udruženja Ciklobalkan i osnivač prirodnjačko-planinarskog koncepta Disconnect…Razgovarali smo sa Aleksandrom o njegovim prvim plesnim koracima i načinu izražavanja kroz pokret, hip hop kulturi u Srbiji i još mnogo toga…

Preuzeto sa facebook.com

Vrlo retko da se muškarac bavi plesom, pogotovu u Srbiji, pa smo sigurni da će čitaoce zanimati koji su bili vaši motivi da napravite prve plesne korake. Možete li nam reći nešto o tome?

Pa i nije baš takva retkost da se muškarac bavi plesom, zapravo u tim „mojim“ plesovima muškarci su većina. Međutim, činjenica je da u Srbiji vlada hejteroseksualizam za sve što nije medijski ispraćeno u toj meri da je prihvaćeno kao normalno.

Motiv da napravim prve plesne korake je bio taj što mi je trener košarke redovno govorio: „Sine, ti bolje na balet da ideš“, haha. U to vreme sam se ložio na rep i eto ga, kompenzacija se rodila.

Obzirom da je vaš ples kao i reklo bi se, ceo život dosta u dodiru sa hip hop kulturom, zanima nas koji su umetnici imali najviše uticaja na vas, i kako hip hop prožima vaš život?

Hip hop kao subkultura sada čini veći deo mog života. Bilo da se samo krećem i plešem, sve do toga da je to i moj posao i moj hobi i ljubav. Tako da ako pričamo o prožimanju hip hop-a mojim životom, prilično ga… ono… prožima. Umetnici koji su imali delovanja na mene, kao nekog formiranog tipa kakav sam danas, nemaju puno veze sa Hip Hop-om. Najviše uticaja je na mene ostavio Majkl Džordan, a gde ćeš većeg umetnika. Uz njega, moji heroji su bili i dobrim delom ostali Talični Tom, BB King, Kristofer Mekendls… Ako bih pominjao nekoga iz Hip Hop sveta, rekao bih da sam se kao klinac ložio na Fred Dursta i Eminema, kao i svi “hoperi” iz moje generacije, a plesno sam vazda gotivio čudne tipove. Recimo da su mi dva amerikanca sa pseudonimima Remind i Cloud bili velika inspiracija. 

Kada ste prvi put pomislili da bi vaša životna priča mogla da bude ispričana kroz nastupe i život na plesnoj sceni?

Zapravo mislim da moja životna priča neće biti ispričana kroz život na plesnoj sceni, a pogotovu ne samo kroz nastupe. Ples kao način izražavanja će uvek biti sastavni deo mene, hip hop kao pokret i subkultura takođe, ali fakat planiram da živim dugo, ili bar dovoljno dobro, toliko da moja životna priča može i mora biti ispričana malo drukčije.

Srbija, kao dosta konzervativna zemlja je sigurno teško podneblje za uspeh u vašoj profesiji. Možete li nam reći nešto više o usponima i padovima između nekoga ko počinje da se bavi plesom i priznatog hip hop umetnika?

Nije Srbija toliko konzervativna koliko je generalno teško podneblje za uspeh. Mada opet, viđao sam plesače i različite hip hop umetnike iz najzabačenijih delova sveta kako istrajni i posvećeni u tome što rade uspevaju da se probiju, istaknu, neki i prilično obogate, iako je to često daleko od uspeha.

Uspona i padova ima koliko hoćeš kad se baviš breakingom, ali šalu na stranu, ima tu puno demona sa kojima se treba izboriti. Od činjenice da postoji vrlo malo plesnih škola i instruktora koji zapravo znaju šta predaju kada im u opisu posla piše “hip hop”, do toga da je previše informacija dostupno, a kao i u svakoj kulturi, ili industriji, uglavnom isplivaju one ne baš najsjanije, pa treba duboko kopati i istraživati. Verujem da je jedan od glavnih izazova i to, kako se opredeliti da se baviš nečime što ne donosi profit. Narodskim jezikom upitano: “A šta ćeš posle da radiš?”.

Pitanje je kako živeti od nečega što na ovom podneblju nije perspektivno, ali recimo da moje kontra pitanje na to može biti i: “Zašto se uopšte mora živeti od toga?!”. Znam mnogo ljudi koji su prilično dobri u sviranju gitare, a ne žive od toga, a opet sa druge strane, gle čuda, aktivno je sviraju i uživaju u tome.

Mladi hip hop umetnici vrlo često odustaju, ili se samo prešaltaju i prekvalifikuju na nešto drugo, jer im kažu, a neretko i sami uvide, da se moraju prilagoditi svetu kako bi bili prihvaćeniji.
Sa druge strane, dok god svi ostali budu mislili da se od toga ne može živeti, ja ću moći. Jer ne bi mogao svako da živi ni od IT-a da sad svi uzmemo da se bavimo time.

Preuzeto sa facebook.com

Hip-hop, ples, Beograd…. Kako se sve to sjedinjuje u vama i zašto baš Bg?

Dok sam živeo sa svojima konstantno sam se selio zahvaljujući očevom vojnom pozivu. Rodio sam se u Ljubljani i obitavao u dobrom delu Jugoslavije. U Beograd sam došao da studiram i tu sam ostao. Jako često putujem, pa nemam potrebu da živim negde izvan Srbije, gotivna mi je baza ovde, a zašto baš prestonica, najbolje je objasnio Rambo Amadeus jednom prilikom kad su ga pitali zašto se doselio u Beograd: “Moju muziku sluša 2% stanovništa. U Herceg Novom to je 300 ljudi. U Beogradu to je 30000 ljudi”. Prosta računica.

Pričalli smo o vašim počecima. Gde vidite sebe sada kada ste afirmisan umetnik, a gde vidite sebe u budućnosti?

Sebe sada vidim na zemlji, zasukanih rukava, škripim zubima i jurišam na vetrenjače. Svestan sam šta radim i od čega živim. Vidim još dosta prostora za napredak i ima jako puno stvari na kojima radim i koje želim da stvorim, ostvarim, kreiram… Trudim se, ne spuštam gard, ne tražim izgovore i ne pravim pauze. Ili si miš, il’ si sir.

A gde vidim sebe kasnije, ne znam. Teško pitanje. Nisam u te kugle gledao.

Publika na vašim nastupima ima priliku da uživa u vašim pokretima. Kako izgleda izražavati sebe kroz pokret?

Sjajno je imati mogućnost da bez dijaloga budeš glasan i kažeš šta imaš. Kroz ples izražavam karakter, maštu, raspoloženje, moj pokret je moj jezik. Bio sam u nekim delovima sveta gde ni ne postoji drugi način da se sporazumeš, osim korišćenjem govora tela. To su već iskustva koja se ne mogu prepričati.

Kako izgleda jedan trening u metrou ispod Vukovog spomenika i zašto trening baš tamo?

Taj metro ima svoju brejk istoriju. Ja sam se samo priključio kada sam se doselio u Beograd, a zapravo se tu treniralo mnogo godina pre mene. Svaki veći grad u svetu ima neki kutak koji okuplja ulične plesače, to je bitan deo hip hopa od samog početka. Ljudi istih interesovanja, a različitih karaktera, pogleda na svet i iz različitih ekipa treniraju na istom mestu. Razmenjuju se ideje, potezi, energija…
Nažalost sve ređe odlazim tamo zbog nedostatka slobodnog vremena, ali kada obaveze dozvole, vrlo rado skoknem. Kako obično biva, sada su tamo uglavnom mlađi plesači.

2Hot4Sstage… Šta možete da nam kažete o toj priči?

2Hot4Stage traje deset godina, u istom sastavu je sedam leta. Ekipa je osnovana u Šapcu, gde sam nekada živeo, a ideja za crew se rodila negde usput, sa četiri entuzijastična sedamnaestogodišnja člana. Sada škola radi na nekoliko lokacija u gradu, brojimo preko pedeset članova, organizujemo plesni kamp i najveći hip hop festival u zemlji, sa istoimenim nazivom koji posećuje preko 2500 ljudi i jako smo prijateljstvom vezani jedni za druge.

Da li pored profesionalnih obaveza, pronalazite vreme i za neke druge poslove ili hobije?

O da! Ima tu mnogo stvari koje nemaju veze sa plesom. Jedan sam od ponosnih članova udruženja Ciklobalkan. Četiri avanturiste, osam točkova i hiljade pređenih kilometara na biciklu. Pored dalekometnog bicikliranja osnovao sam jedan prirodnjačko-planinarski koncept “Disconnect” koji ima za cilj povezivanje i upoznavanje mladih ljudi sa prirodom Srbije. Trenutno je baš aktuelan vikend izlet – jesenja avantura, pa pozivam sve zainteresovane da nam se pridruže na putu do Đavolje Varoši i Stare Planine.

Pored svega toga “prirodnjačkog”, kad vreme dozvoli, raspalim tu i tamo i poneki basket. Prilično me zanimaju video montaža i režija, kako filmska tako i pozorišna, pa se i na tim poljima igram s vremena na vreme.

I za kraj, postoji li nešto na čemu sada konkretno radite i šta se to novo dešava na plesnoj sceni?

Trenutno punom parom pripremamo četvrti po redu 2Hot4Stage festival, koji je planiran za februar 2018., a pored toga aktuelan je i upis novih članova na svim lokacijama na kojima se nalazimo. Širom otvorenih ruku želimo dobrodošlicu i primamo sve kategorije uzrasta i plesnog nivoa. Za više informacija virnite na 2H4S.com.