Apsurd civilizacijskog razvoja u seriji Black Mirror
Koliko puta ste pogledali u ogledalo, a nije vam se svidelo ono što vidite? Pokušate da promenite izgled, „unapredite se“, ali na kraju se toliko izmenite da vam ubrzo nedostaje prvobitno stanje i vaš nekadašnji izraz. Pomislite sada na neke silikonske ženske karikature koje ste videli na ulicama, koje se trudeći da prate nakazne trendove, zajebu prirodu i njene cikluse, pretvore u čudovišne prikaze nekadašnjih ljudskih bića koja na sebi nemaju sjaj ljudskosti već samo plastičnu, bezličnu ljušturu.
Sličan prikaz, ne tako daleke, budućnosti pruža nam serija Black Mirror opominjujući nas na posledice naše sadašnje nebrige i nerazmišljanja o kretanju moderne civilizacije. Znam da će svako pomisliti „šta ja tu pobogu mogu da učinim“. Realni odgovor bi glasio „pa ništa, zar to nije dovoljno jezivo saznanje?!“ U stvari, postoji nešto što možete uraditi za sebe i one koje volite. Ono što jedino preostaje u ovom višestruko povezanom i globalizovanom svetu. Možete stvoriti svoj mikrokosmos, mikrosvet u koji ćete propuštati filtrirane informacije, događaje i podatke po svom ukusu, koji će moći da upotpune vašu ličnu oazu sazdanu na temeljima vaših najvrednijih osećanja i stavova. Pokušati da održite urođenu vezu sa prirodom, koju tako nasilno pokušavaju da nam oduzmu stvaranjem veštačkih supstituta za sve u čemu običan čovek uživa.
Pomislite, zaista može zaboleti kada vidite sve vaše mane tako jasno kao odraz u ogledalu, naročito ukoliko nemate želudac da ih prihvatite i radite na tome da ih ispravite ili makar korigujete. Crna vizija budućnosti može biti jako korisna za ljude opčinjene ružičastim ekranima, tehnikama koje nam olakšavaju život. Ova serija može pomoći u sagledavanju života na drugačiji način, može pomoći u promeni pristupa.
Black Mirror nas poput šamara doziva iz stanja bunila, vraćajući nam sav tehnološki napredak na ponovno razmatranje, sve njegove dobre i jezivo loše osobine. Apsurd je reč koja će vam proći kroz glavu tokom svake epizode. Apsurd, za kojim se traga u pojašnjenju novih konceptualnih umetnosti, socijalnih mreža i video nadzora, nasilja, presvučenog nacizma i ljubavi na obroncima softverski omogućenog raja, prožima svet oko nas svakim novim danom, a ono što ga čini opasnim je što ne postoji mogućnost sagledavanja njegovog prostiranja u budućnosti. Do epidemije apsurda i konačnog ludila.
Seriju krasi i zanimljiv koncept. Naime, svaka epizoda urađena je poput kraćeg filma, što za one koji ne vole rastezanje priče u nedogled, sa gomilom nepotrebnih detalja, može biti izuzetno privlačno. U svakoj epizodi pojavljuju se potpuno različiti akteri, a glumačka ekipa potpuno se menja iz epizode u epizodu. Pisac i kreator, tvorac 18 epizoda, Čarli Bruker zaslužuje svaku pohvalu za fenomenalno urađen posao. U današnje vreme, kada u svetu postoji evidentna kriza novih kreativnih ideja, obraditi ovako aktuelnu temu i sročiti je u ovakvom formatu, a pre svega poslati poruku svetu i podstaknuti ga da zastane i porazmisli, pravo je remek delo moderne filmske industrije. Poznavaoci i njegove kolege prepoznale su njegovu inovativnost dodelivši mu dve EMI nagrade za epizodu „San Junipero“.
Serija je počela sa emitovanjem, sada već davne, 2011. Ove godine očekuje se puštanje u etar šest novih epizoda, a premijernu iz četvrte sezone režirala je dvostruka dobitnica Oskara Džodi Foster. Iako Black Mirror ne zahteva konstantno praćenje, jer se epizode ne nadovezuju, pogledaćete ovu seriju u dahu, ukoliko imate hrabrosti, jer će vas, ako je u vama ostalo iole duševnosti, sasvim sigurno potresti poruka koju ova serija tako snažno isporučuje.
ATaK
