Balada o Korto Maltezeu

Mon ermano…

Postoje neki književni likovi ili strip junaci koji ostaju u granicama fikcije koja im je podarila život i prepoznatljive osobine. A postoje i neki junaci koji prevazilaze prostor imaginacije koja ih je iznedrila i prelaze u naš stvarni svet. Kao da im je mali svet u kome su stvoreni, i kao da ne trpe ograničenja koja ima je nametnuo autor. Previše svojeglavi i ponosni, oni prelaze granice stvarnosti i mašte laganim korakom nehajne slobode. I tako postaju naša braća koju nikad nismo imali. Oni nisu samo akteri jedne knjige ili stripa, oni su sve ono što smo mi želeli da budemo a nismo bili, jer smo verovali da postoji jasna i čvrsta granica između nemogućeg i mogućeg. Oni su bili hrabri za nas, otvorili su nam oči i saopštili veliku vest – igra je nameštena. Pokazali nam da smo verovali u svet onako kako su nam rekli da treba da verujemo. Prihvatili smo stvari onako kako su nam rekli da treba da treba da prihvatimo. Mi smo u stvari ispali naivni.  

Korto Malteze

Jedan od takvih likova je i Korto Malteze. Jedan od junaka sa kojim se družim često, pogotovo kada sam željan dobrog razgovora i egzotične inspiracije. Kad god smo posmatrali pučinu i jedrilice na kasnom popodnevnom suncu, pušeći cigare i pijući koktel sa ananasom i kokosovim mlekom, uvek sam ga oslovljavao sa mon ermano. Njemu to nije smetalo, navikao je da mu se tako obraćam. Mada nije voleo da ga tako neposredno oslovljavaju. Ne zbog neke etikecije, nije on takav lik, već nije želeo da se vezuje za ljude. On je tip koji je uvek u putu. A rastanci su deo takvog života. 

Govorio je uvek smireno, sa minimalnim pokretima u kojima se ogledala čelična sigurnost. To je bio čovek koji je čvrsto verovao u ono što priča, znajući da uvek može da pogreši. Savršena kombinacija samopouzdanja i zrelosti. I boja njegovog glasa je to govorila. Milina ga je bilo slušati.  Zbog toga volim da razgovaram sa njim. Uvek dobijem neku novu perspektivu. 

Korto Malteze

Jednom mi je prilikom objašnjavao kako njegova sigurnost ne proizilazi iz svesti ka kom cilju se kreće, već iz odlučnosti da se kreće. Sama ideja puta je za njega postala suština, i to je shvatio na vreme. Zato je sposoban da uživa i u svakom pogledu na more, na modro nebo i jarbole koji se poslušno potčinjavaju volji vetra. Ne treba mu u takvim trenucima ništa više od toga. Ideja puta a ne cilja, mu je omogućila da uživa u čarobnim momentima koji se prikazuju samo ljudima koji su zaista shvatili tu tajnu na vreme. Drugi nisu u stanju da osete tu magiju, jer stalno jure neki cilj, uvek im je bolje negde drugde. Korto Malteze nije putnik jer mu je loše gde kod da se nalazi pa ide bilo gde da bi mu bilo bolje. Ne, on je avanturista života jer u svakom trenutku pravi onu magiju od koje život postaje čaroban. On putuje da bi širio tu magiju. Moj brat Korto.

Isto tako, kad smo vodili jedan od naših razgovora, pitao sam ga da li na zalasku na otvorenom moru vidi mešavinu skoro svih boja na nebu? Od zlatno žute do oker ljubičaste. On je odgovorio, naravno mon ermano (umeo je ponekad i on mene tako da oslovi ali samo u posebnim prilikama). Pitao sam ga zatim, da li vidi zelenu boju? Ja sam jedini koji na nebu tada vidi i zelenu, mada su mu svi govorili da umišljam pa me ja zanimalo da li i on vidi i tu boju. Jasno se sećam odgovora. Korto je samo rekao, na koju nijansu zelene tačno misliš. Korto, čovek okeana, morskog neba i njegovog sunca, video je više od svih nas.

Korto Malteze

Na kraju jednog od naših razgovora, rekao mi je da želi nešto da mi pokloni što će mi uvek pomoći u kom god svetu da se nalazim. Nisam ni stigao da odgovorim, Korto se već latio velikog mornarskog noža, i rekao ispruži dlan. Sa potpunim poverenjem sam otvorio dlan i on mi je nožem urezao liniju sreće koja će uvek biti sa mnom. Tada mi je ispričao ovu priču. Kada mu je njegova majka Ninja, andaluzijska ciganka, rekla da na njegovom dlanu nema brazdu sreće i da se plaši za njega šta mu sve sprema sudbina i da možda nije njen miljenik, on je uzeo nož i sam iscrtao brazdu sreće na dlanu i rekao: No te procupes Nina, sam ja sebi stvaram sreću!

Tada mi je rekao, sad sam ja tebi podario znak, koji će te uvek podsećati da si ti gospodar svoje sudbine i da uvek i ma gde se nalazio ti sam crtaš svoj put. Ja idem svojim putem, a ti idi svojim. Moj put nije ni bolji, ni gori od tvog. Ti sam stvaraš svoj put, i zato uživaj u njemu jer je samo tvoj. I ne brini, jer samo tako ćeš moći sa punom snagom da kažeš – No te procupes Nina…

A sada putujmo, mon ermano, daleka prostranstva nas zovu…

I naravno, vidimo se prvom prilikom, pozdravlja te tvoj brat Korto Malteze! 

  

Šarl

Pratite nas na društvenim mrežama:
error0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook
Twitter