Čak Palahnjuk: Borilačku klub
„Vidim najjače i najpametnije ljude koji su ikada živeli“, kaže on, a lice mu je ocrtano naspram zvezda u prozoru, „a ti ljudi sipaju benzin i konobarišu.“
Crta njegovog čela, obrve, kosina njegovog nosa, njegove trepavice i kriva njegovih očiju, plastični profil njegovih usta dok govore, svi su crno ocrtani naspram zvezda.
„Kada bismo mogli da smestimo te ljude u logore za obuku i da dovršimo njihovo podizanje.
Pištolj samo usmerava eksploziju u jednom pravcu.
Imaš klasu mladih snažnih ljudi i žena i oni žele da svoje živote nečem predaju. U reklamama ti ljudi jure automobile i odeću koji im nisu potrebni. Generacije su radile poslove koje mrze, samo da bi kupile ono što im nije zaista potrebno.
Mi u našoj generaciji nemamo veliki rat ili veliku ekonomsku krizu, ali imamo, zaista imamo veliki duhovni rat. Imamo veliku revoluciju protiv kulture. Velika kriza su naši životi. Patimo od duhovne krize.
Moramo tim muškarcima i ženama da pokažemo slobodu tako što ćemo ih porobiti i da im pokažemo hrabrost tako što ćemo ih zastrašiti.
Napoleon se hvalio kako ume da obuči ljude da žrtvuju život zarad platnene trakice.
Zamisli, kada mi proglasimo štrajk i svi odbiju da rade, sve dok se bogatstvo sveta ne preraspodeli.
Zamisli da loviš losa kroz mokru šumu u kanjonu oko ruševina Rokfelerovog centra…“
Čak Palahnjuk, odlomak iz knjige Borilačku klub (Laguna)
