Category: Magnovenja

Vladimir Nabokov: Lolita

Fotografija: Sanja Planinić Lolita, svetlosti mog života, ognju mojih prepona. Moj greše, dušo moja. Lolita: vrh jezika klizi u tri koraka niz nepce da, na tri, kucne o zube. Lo. Li. Ta. Bila je...

Vilijam Sarojan: U sunčev smiraj

  Moram da se smejem kad se setim devojke Varancove, koja nije ličila ni na šta živo što sam ikada video, ni ptici, ni cvetu, ni polju, ni potoku, a sve je to bilo...

Magnovenja : Rejmond Karver

  Ona bira ovaj trenutak, hombre, da te pozove da ustaneš i go zaigraš sa njom. Ne, ti nemaš snagu opalog lista, nemaš snagu korpice od trske koju zapljuskuju talasi jezera Titikaka. Ali svejedno...

Magnovenja: Perun

    Napolju je padala kiša i nebo su bojile munje Sklonište sam našao u njoj, duboko… Tamo su vladale neke druge oluje, meni draže Oluje spokojnog haosa… U početku, Perun je meni davao...

Frederik Begbede : Romantični egoista

  Duhovni učitelj naše epohe je Pontije Pilat. Kukavica koja beži od odgovornosti, koja pere ruke da ne bi morala da donese odluku – to ste svi vi. Svi smo mi Pontije Pilat, pomireni...

Gi de Mopasan: Ludaci me privlače

Ludaci me privlače. Ti ljudi žive u tajanstvenoj zemlji neobičnih snova, u neprobojnom oblaku bezumlja, gde sve ono što su videli, voleli i radili, počinje za njih iznova, u jednom novom, zamišljenom životu, koji...

Franc Kafka: Pred Zakonom

Pred zakonom stoji vratar. K ovom vrataru dolazi čovek sa sela i moli da ga uvede u zakon. Ali vratar mu reče da ga sada ne može pustiti unutra. Čovek razmišlja pa pita da...

Magnovenja: Damask

Putovao sam da bih našao sveti gral Našao sam gnozu Nebo je bilo u meni Tražio sam nektar grčkih bogova Našao sam sofiju Zemlja je bila u meni U drevnoj šumi, tražio sam hrast...

Šeling – Sistem transcendentalnog idealizma

Najviša savršenost prirodne nauke bilo bi potpuno spiritualizovanje svih prirodnih zakona u zakone predstavljanja i mišljenja. Fenomeni (ono materijalno) moraju potpuno nestati, a samo zakoni (ono formalno) ostaju. Otuda to dolazi da ovaj u...

Alber Kami: Stranac

Najteže od svega bilo mi je u prvo vreme moga zatvora to što sam mislio kao slobodan čovek. Zaželeo bih, na primer, da se nađem na obali i da siđem ka moru. Kada bih...

Gistav Flober – pismo Ernestu Ševalijeu

Ruan, nedelja ujutru, 24. februara 1839. Kako je prijatan i veseo taj tvoj život! Živeti od jednog dana do drugog, ne misleći na sutrašnjicu, bez ikakvih briga zbog budućnosti, bez sumnja, bez strahovanja, bez...

Vladimir Nabokov: Lolita

Često sam primećivao da smo skloni da svojim prijateljima podarimo onu stabilnost tipa koju književni likovi stiču u čitaočevom duhu. Koliko god puta ponovo otvorili Kralja Lira nikad nećemo zateći čestitog kralja kako lupa...

Anton Pavlovič Čehov: Ivanov

Vi ste, dragi prijatelju, diplomirali tek prošle godine, još ste mladi i sveži, a meni je trideset pet godina. Imam pravo da vas savetujem. Ne ženite se ni Jevrejkom, ni psihopatkinjom, ni učenom ženom;...

Virdžinija Vulf: Ka svetioniku

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da...

Emil Sioran: Krik beznađa

Činjenica da ja postojim potvrđuje da svet nema nikakvog smisla. Kako da nađem smisao u padovima čoveka, dramatičnim i nesrećnim, kada se sve svodi, u krajnjoj instanci, na prazninu i patnju koja je zakon...

Miroslav Mika Antić: Besmrtna pesma

I Ako ti jave: umro sam a bio sam ti drag, možda će i u tebi odjednom nešto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmišljao o tome šta...

Ni na nebu ni u vodi

Čarobna je Emily…pre svega njena jačina je čarobna. I tvoja jačina kad je imaš uz sebe čak i kad si miljama daleko, čak i kad si izgubljen i sam! Zovem se Emily. Ja sam...

Lav Tolstoj o Dostojevskom

„Kako bih voleo d mogu da iskažem sve ono što osećam o Dostojevskom. Opisujući svoja osećanja, vi ste izrazili delom i moja. Ja nikada nisam video ovog čoveka i nikada nisam došao u neposredan...

Crippled boy

In the warm night, when you want to sleep, a lost sounds, in your head, you will hear. Music of the Old, will hunt your taughts, and screams of days, forgotten long ago, will...

Whisperer

Night is silent,only in dreams,that are full, of crippled fog, encircling your ears.Prisoning your body,in soft cage,keeping you away,for at least,an age.From a mind,bathing in,useless screams,and much more,useless fears. Night is silent,only in dreamswhere...

Plamen sveće

Na groblju čovek može mnogo naučiti. Može čovek spoznati neke istine o životu, njegovoj prolaznosti i konačnom kraju. O mestu na kom se svi ponovo okupljamo. Cela misao me dovodi do zaključka da svaki...

Marko Tomaš: Zašto nisam revolucionar?

Zato što dolazi jesen. Zato što nisam raspoložen za krvoproliće. Zato što ne želim uspostaviti bilo kakvu diktaturu. Zato što je bolje igrat se sa psom, nego stvarati nove zablude. Zato što previše volim...

Laza Kostić – Prometej

Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom. Na Olimpu je pirovanje, čast, međ bogovima njemu u propast; peharima se zlatnim kucaju, od...

Vasko Popa: Putovanje

– Opsednuta vedrina – Putujem I drum takođe putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena nemam Putujem dalje Ne spotičem se više O usnulo kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me...

Samjuel Beket: Čekajući Godoa

POCO: Drzak sam. (Kuckajući je o bič, istresa lulu, ustaje) Moram da krenem. Zahvaljujem vam na društvu. (Razmišlja) Osim ako ne popušim još jednu lulu pre nego što pođem. Šta kažete? (Oni ništa ne...

Hajnrih Hajne: Azra

Kraj tanana šedrvana Gde žubori voda živa Šetala se svakog dana, Sultanova ćerka mila. Svako veče jedno momče dolazilo tu da šeta, Kako vreme prolazilo; Sve je bleđe, bleđe bilo. Pitala ga jednog dana...

Blue eyes

I have dreamed of lands, somewhere far away. Pure with golden fields, color of her hair, I used to lay hand on, and trace. I did it again, felling in love with both. In...

Meša Selimović: Derviš i smrt

Ohrabrila me je misao na tog buntovnika, obuzela me je neodoljiva potreba da se krećem, da nešto učinim, osjećao sam zdrav nemir i uzbuđenje: sve je moguće, sve je nadomak ruke, samo se čovjek...