Džek London – Kralj alkohol

Močvarne svetlosti, isparavanje misticizma, psihički odjeci, orgije duše, naricanja među senkama, sablasni gnosticizmi, velovi i tkiva reči, brbljivi subjektivizmi, tumaranje i mucanje, ontološke fantazije, panpsihičke halucinacije – to je materijal, to su utvare nade kojima su ispunjene tvoje police sa knjigama. Pogledaj. Sva ta žalosna priviđanja žalosnih ludaka i strasnih buntovnika – tvoje Šopenhauere, tvoje Strindberge, tvoje Tolstoje i Ničee.

Hajde, čaša ti je prazna. Napuni je i zaboravi.

Poslušah, jer u mom mozgu počinju sada da gmižu crvi alkohola, i dok pijem u častalosnih mislilaca na svojim policama, citiram Ričarda Hoveja:

Čemu se uzdržavati! Život i ljubav su kao i noć i dan,

Nude nam se po svojoj sopstvenoj volji,

A ne po našoj. Primi njihove darove dok možeš,

Pre nego što nas prime crvi u grobu.

Džek London, Kralj alkohol