Hegel: Istorija filozofije

“Kada se spomene Grčka, svakog obrazovanog čoveka u Evropi, a naročito u Nemačkoj, obuzima neko osećanje kao kada je reč o njegovoj domovini. Evropljani su dobili svoju religiju, učenje o onome svetu, o onome što je dalje, iz zemlje koja je nešto dalja od Grčke, naime sa Istoka, i to iz Sirije. Ali ono što je tu, što je sadašnje, to jest nauku i umetnost, ono što zadovoljavajući naš duhovni život daje mu smisao i služi mu kao ukras, za nj znamo da vodi svoje poreklo iz Grčke, neposredno ili posredno, – posredno : zaobilaznim putem preko Rimljana. Ovaj put predstavljao je raniju formu u kojoj je ova obrazovanost dospela do nas, takođe od strane crkve koja je u to rano doba bila opšta i koja kao takva vodi svoje poreklo od iz Rima, pa je čak i jezik Rimljana zadržala sve do danas. Izvori nastave bili su pored latinskog jevanđelja crkveni oci. I naše pravo takođe tvrdi s ponosom da svoju najsavršeniju administraciju crpe iz rimskog prava. Za germansku temeljitost bilo je potrebno da prođe kroz surovu školu one crkve i onog prava koji su nam došli iz Rima i da održava disciplinu. Tek je time evropski karakter ukroćen i osposobljen za slobodu. Dakle, nakon što je evropsko čovečanstvo postalo samostalno i tako reći osnovalo svoj dom, posvetivši se sadašnjosti: tada je napušteno ono što je istorijsko, ono što su stranci uneli u nj. Tada je čovek počeo da živi u svojoj domovini; da bi u tome uživao, obratio se Grcima. Ostavimo crkvi i jurisprudenciji njihov latinski jezik i njihov rimski duh. Što se tiče uzvišenije , slobodnije nauke (filozofske nauke), kao i naše lepe slobodne umetnosti, njenog ukusa i njene ljubavi, mi znamo da one imaju svoj koren u grčkom životu i da su iz njega crple njegov duh. Kada bi bilo dozvoljeno da se gaji neka čežnja, – onda je treba gajiti za takvom zemljom, za takvim stanjem.“

Georg Vilhem Fridrih Hegel, Istorija filozofije I