Hese: Demijan

Bio sam odrastao čovek a pri svemu tome potpuno bespomoćan. Možda sam lud, mislio sam često, možda nisam kao drugi ljudi? Ali sam i ja mogao da izvršim sve što su drugi izvršavali, sa malo marljivosti i truda mogao sam da čitam Platona, mogao sam da rešavam trigonometrijske zadatke, ili da pratim ma kakvu hemijsku analizu. Samo jedno nisam mogao, da iščupam svrhu u sebi koja je bila sakrivena u mraku, pa da je nacrtam pred sobom, kao što su to činili drugi koji su tačno znali šta žele da postanu, profesori ili sudije, lekari ili umetnici, i koliko će to da traje i kolika će korist biti od toga. To nisam mogao. Može biti da ću i ja postati tako što, ali odakle to znam. Možda sam i ja morao da tražim i stalno godinama da tražim, a ipak ništa od mene neće postati i neću dospeti do cilja. Možda ću i dospeti do cilja ali to će biti zao, opasan, užasan cilj.
Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam da proživim ono što je samo od sebe htelo da izbija iz mene. Zašto je to bilo tako mnogo teško?

Herman Hese

Slika: Edvard Munk, Melanholija