Izveštaj sa tribine – Lik đavola u gnostičkim spisima

Predavanje Lik đavola u gnostičkim spisima na Filološkom fakultetu, u okviru ciklusa „Lik Sotone u književnosti“  koje organizuje Klub 128 održao je profesor Petar Jevremović. Petar Jevremović je predavač sa Katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oblasti kojima se najviše bavi su psihoanaliza, psihologija religije, hermeneutika i ontologija.

Profesor Jevremović je veći deo predavanja posvetio objašnjavanju ko su i gnostici i kakvo je bilo njihovo učenje. Etimološki gnosticizam vuče poreklo do grčke reči gnosis – znanje. Znanje u hjihovom učenju igra veliku ulogu. Čovek putem znanja dolazi do istine o Jednom. Učenje o Jednom su preuzeli od Plotina i neoplatonista. Helenističku filozofsku tradiciju su sintetizovali sa hrišćanskim učenjem. Njihovo učenje je bilo eklektičko i heterogeno. Zajednička im je bila osnova koja je ležala u helenističkoj filozofiji i hrišćanstvu. U odnosu na ortodoksiju njihova misao je bila jeretička i subverzivna.

Od prvog do četvrtog veka su postojali sve dok se hrišćanstvo nije kanonizovalo. Bili su kontrateža ortodoksiji, predstavljali su neku vrstu urbane intelektualne gerile. Njihova učenja prožeta su kako visokim kontemplacijama tako i maštovito komičnim groteskama. Veliko šarenilo u intepretaciji osnovnih postulata zvanične vere pokazuje veliku potrebu tadašnjih ljudi za slobodom i kritičkim pristupom u hermenetičkoj obradi nečeg toliko autoritativnog kakva je bila  tendecija zvanične religije.

Njihove priče pune su likova koji dovode u pitanje ustaljene nosioce aksiloških vrednosti. Starozavetni bog Jahve je prikazivan kao ljubomoran čak negde i kao zao bog.  Dok zmija igra ulogu čovekovog prijatelja i pomoćnika. Đavo pokušava čoveku da pomogne da se osvesti i da dođe do znanja. Đavo igra ulogu prosvetitelja za čoveka. Pomaže mu da se oslobodi svog ropskog položaja u koji ga je postavio ljubomorni bog.

Naravno da ima i drugačijih viđenja u gnostičim spisima. Gnostički tekstovi i način obrade religiskih tema je kao što smo napomenuli vrlo heterogen. U njihovom učenju centralan položaj ima Jedno koje je iznad boga i đavola. Tako da vrlo često bog i đavo menjaju  aksiološke položaje i igraju ulogu od sekundarnog značaja. Oni su samo manifestacije onog Jednog za kojim gnostičari teže.

Na predavanju je pomenuto i da su mnogi pisci verovatno pronalazili inspiraciju za svoje priče u gnostičkim spisima. Kazancakis, Bulgakov... možemo dotati i one koji nisu spomenuti kao Leonid Andrejev, simbolisti i njihovo koketiranje sa satanizmom... itd.

Predavanje je bilo vrlo interesantno, tako da željno isčekujemo sledeće u ciklusu koje ce biti posvećeno ulozi Nečastivog kod Dantea u Božanstvenij komediji.

 

Šarl

Pratite nas na društvenim mrežama:
error0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Facebook
Twitter