Ju Nesbe i (anti)junak Hari Hule
Ocem kriminalističkog žanra u književnosti smatra se Edgar Alan Po, a prvo delo ovakvog tipa je njegova kratka priča Ubistva u ulici Morg. Popularnost ovaj žanr doživljava uz Šerloka Holmsa, čiji lik je stvorio Artur Konan Dojl, neobičnog detektiva, zavisnika od kokaina i opijuma, genija i ludaka. Još jedan značajan pisac ovog žanra u književnosti je Gilbert Kit Česterton. Njegove priče su sjajna dela kojim dominira jedan takođe neobičan detektiv, Otac Braun. Nastavilo se dalje sa Agatom Kristi, koja je kraljica ovog žanra. Detektiv Herkul Poaro je definitivno obeležio jednu eru kriminalističkih romana, čuven po svom izgledu, metodu rešavanja slučaja i malim sivim ćelijama. Svi ovi neobični detektivi pripadaju manje više savremenoj književnosti, a ljubitelji ovog žanra im se stalno vraćaju. Čini se da se njima može pridružiti još jedno ime, još jedna neobična ličnost, još jedan sjajan detektiv. Njegovo ime je Hari Hule.
Kada je Artur Konan Dojl „ubio“ Šerloka Holmsa ceo London se digao na noge. Gomila pisama je stigla na adresu slavnog pisca, i na kraju on je glavnog junaka svojih priča morao da oživi. Ko bi rekao da će se u savremenom dobu pojaviti jedan pisac koji će svog junaka zbog obožavalaca širom planete takođe morati da vrati u centar zbivanja novog zločina. Doduše Hari Hule nije tragično završio, ali je poruka jasna. Hari Hule je upao u grupu odabranih, a Ju Nesbe je možda nešto najbolje što se desilo kriminalističkom romanu Dvadeset prvog veka.
Višeslojnost ličnosti lika koga je Nesbe stvorio je ono što priče o Hariju čini toliko zanimljivim i neodoljivim. On je lečeni alkoholičar koji se zbog tragedija koje mu se često dešavaju vraća svom poroku. Kerovi koji mu grizu utrobu i urlaju za novom dozom Džim Bima vraćaju se svaki put kada stvari postanu teške. Vrlo introvertan, vrlo nedruželjubiv, neprijatan i potpuno neorganizovan on je neko koga ne biste poželeli u svom okruženju. Njegov fizički izgled doprinosi slici o jednom zapuštenom mladom čoveku, kome se svi poroci i svi duhovi koji ga noćima proganjaju ocrtavaju na licu. To lice je izmučeno, na njemu se ocrtava bol svega što je izgubio. Vuk samotnjak, koji je svoju sudbinu sam sebi odredio. Tako zapušten i u krajnjoj liniji neodgovoran liči na nekog rokenrol detektiva koji je istrošen načinom života. Jedina situacija u kojoj je živ, i donekle podnošljiv jeste kada radi na slučaju. Hari ima jednu glad. On neće dozvoliti da ubica prođe nekažnjeno, pa makar ga to koštalo sopstvenog života.
Mala grupa ljudi ipak prihvata ovog čoveka onakvim kakav je. Oni koji su uz njega ostali, oni su donekle razumeli bol koja prožima oronulog čoveka. Tim ljudima on ostaje odan do kraja, voli ih onako kako zna i ume. Nema sumnje da se dive njegovim detektivskim sposobnostima, i da bez njega policija u Oslu nikako ne bi mogla. Njegova sposobnost deduktivnog zaključivanja je zapanjujuća, a otvorenost uma mu donosi ono što ostali nemaju. Upornost, hrabrost i osećaj za pravdu ga guraju napred. Jedan čovek koji je sramota za policiju je čovek bez koga ta ista policija ne može.
Možda je Hari Hule simbol autsajdera koji živi u jednom na oko savršenom društvu. Nesbe se u ovim romanima na neki način bavi i kritikom savremenog sveta koji sve ono što je nesavršeno, oštećeno trpa pod tepih savršenosti. Opisi Osla nam odaju utisak da se radi o jednom mračnom gradu punom nesreće, nesavršenosti i tragičnih likova. Bogatstvo jedne zemlje ne garantuje sreću njenih stanovnika. Nesbe nam pokazuje da je Oslo, a i sama Norveška kao bilo koja druga zemlja na svetu. Puna tragičnih likova i autsajdera.
Ju Nesbe nam priča priču o Hariju u jedanaest knjiga. U eri kapitalizma, vreme za čitanje je luksuz koji mnogi sebi ne mogu da dozvole. Međutim, kada uđete u svet neobičnog i sjajnog Harija teško da ćete stati dok se priča ne završi. Jedanaest knjiga pročitanih u jednom dahu. I verujte mi nećete zažaliti.
Jo
