Korejski film: I Saw The Devil

Uh… Ovako je zvučala moja prva reakcija nakon početka odjavne špice filma I Saw The Devil. Korejci su poznati po krvavim i eksplicitnim hororima, ali i pored tog predznanja moj stomak očigledno nije bio dovoljno pripremljen. Potresna priča o ljubavi, osveti, psihozi, kanibalizmu… Uzbudljiv film, za ne tako kasne sate. 

Da li teška tragedija i potreba za osvetom može stvoriti monstruma od pristojnog čoveka? Može li se pravdati osveta kao takva u slučajevima svirepih ubistava ljudi koje volimo? Naravno, zakon ne odobrava i ne opravdava, o moralnosti takvog čina se može diskutovati, ali šta je sa ljudskom prirodom? Da li čovek može prihvatiti da ljudska zver koja je uništila život njega i njegove porodice jezivim zločinom, može da osvanjava pa makar i iza rešetaka? Znamo da pravde nema, da kompenzacije u tako osetljivim stvarima gotovo da nema, ali da li je na bilo koji način opravdana osvetnička odmazda!? 

Pišući tekst nekako pokušavam da zaobiđem pomisao o jezivim vestima iz crne hronike koje čitam poslednjih godina iz naše male zemlje. Silovana deca, ubijane žene, čedomorstva… Pokušavam da ih ne unesem u priču o jednom filmu, ali zaista me misli nagone na neka razmišljanja. Šta da se tako nešto strašno dogodi vama i vašoj porodici? Da li bi pokazali određeni civilizacijski nivo i kodeks čekajući ruku zakona ili biste možda…? Uvek sam se pitao kako ljudi nastave dalje posle takvih sudbina, kako legnu, kako se bude, kako progovore i osmehnu se iznova. Kako dalje posle toga?! Iskreno govoreći, a bogami i poučen iskustvom, plašim se da ne verujem u društvenu pravdu, u humanost prema ljudima koji zapravo i nisu ljudi. Empatija je nešto što pokušavam da kontrolišem kako bih sebe makar malo zaštitio, ali prema tim stvorenjima ne mogu osećati ništa drugo do organskog prezira. Uvek postoji opcija. Možete nastaviti da živite u slavu osobi koju ste izgubili, disati za nju, gledati izlaske i zalaske Sunca, osećati miris mora, hrane, kiše… Sa druge strane, iz dubine duše osećam i znam, ne bih mogao da krivim ljude koji stvari u tako ekstremnim situacijama preuzimaju u svoje ruke, koji odaberu drugačiji pristup. One koji ulogu žrtve zamenjuju za ulogu lovca.

I saw the devil filmsko je remek delo. Ostvarenje koje ne vredi prepričavati, jer bi na neki način to ubilo draž gledanja. Dodao bih samo još vrlo kratko da je fantastično snimljen i gluma je zaista za čistu desetku. Još jedan vanserijski biser azijske kinematografije. Ako volite dobar akcioni horor i triler neumanjenih scena brutalnosti i svireposti, verovatno ste već pogledali ovaj film. Ukoliko niste, sigurno je sledeći na vašoj watchlisti. 

ATaK