Marko Tomaš – Trideset deveti maj

 

Ovog meseca vam preporučujemo novu zbirku pesama Marka Tomaša koja nosi naslov Trideset deveti maj. Tomaševa poezija i dalje odiše životnim buntom protiv svakog licemerja i mediokritetstva. Njegovu poeziju karakteriše jednostavnost i efektnost u najboljem smislu tih reči. Kao primer, može da posluži pesma

Nemojte ovo zaboraviti:

Živim sa ženom.

Izjutra pogledam

njeno usnulo lice

i nasmiješim se.

Čitav je svijet

pod mojim nogama.

Toliko obuhvati

jedan kratak pogled.                                                                     

 

 

Sa tako malo reči njegova poezija prodire do iskonskih dubina. Tomaš je buntovnik, ljubavnik, dete koje se igra, pas koji trči, matoro zakeralo, nepopravljivi romantik i uobraženi bolesnik. Sklon čašici koliko i poeziji, veruje u ljubav uprkos svemu, razočarenjima i nesrećnim ljudima. Veruje u nju, dok se smeje smrti u lice. Nada se da će lepota spasiti svet, ali dok se ne desi hteo bi da pobegne na neku barku i da živi u osami pored mora.

 

Tomaš je moj prijatelj koga nisam fizički upoznao (niti je to mnogo bitno). Razumem ga, i pronalazim sebe u njegovoj poeziji. Meni je to dovoljno. To je suština svake poezije, svake umetnosti. A na sve to, Tomaš je stvarno dobar pesnik i stilista. Evo još jedne pesme iz nove zbirke za kraj.

 

 

Kad porastem

 

Kad porastem

 prestat ću piti rakiju i pivo

ostavit ću drogu jednom zauvijek

i grickaću đumbir

negdje daleko od grada

šetajući među stablima maslina.

 

Kad porastem

Neću ostajati u kavani do jutra

I žaliti se ženi na bolne kosti

Mirisat ću grančicu ruzmarina

negdje daleko od ljudi

mjerkajući slane valove.

 

Kad porastem

Neću ostavljati one koje volim

niti pijan istresati tugu na stolove

pušit ću cigaretu

i posmatrati svog psa u divljem trku

na nekoj ledini nekog bezimenog brda.

 

Kad porastem

Pustit ću rijeku niz sebe

Postati kajak koji miluje stijene

Svit ću gnijezdo u kupinama

I mirno slušati ptice

na plaži mog detinjstva.

 

Šarl