Venedikt Jerofejev: Moskva – Petuški

Roman Moskva Petuški napisao je Venedikt Jerofejev. Jedan od najzanimljivijih i najinteresantnijh ruskih pisaca uopšte. Za svakoga ko voli rusku književnost Jerofejev je nezaobilazno štivo. U njegovim delima se primećuju uticaji Dostojevskog, Gogolja, Bulgakova...

Kada bismo morali da odredimo žanr dela Moskva Petuški to bi najviše bila poema. Poema o Venjički. Poema o čoveku koji u potrazi za smislom, ispija svoju vodku i pokušava da odgonetne večitu tajnu. Glavni lik u romanu je alter ego samog pisca. Zato i ime Venjička, od Venedikt. Venjička putuje u vozu od Moskve do Petuške. Ovde nećemo prepričavati delo, niti ćemo objašnjavati zašto Venjička putuje u Petuški i kakav je kraj tog putovanja. Bavićemo se onim što ovo delo čini tako posebnim. To je sam Venjičkin slobodni i pomalo detinjasti duh. Duh koji je pun plemenitosti, hrišćanskog praštanja, naivnosti ruske duše i jedne radosti slavljenja života. Venjička razgovara sa anđelima, pije svoju vodku i vodi metafizičke dijaloge sa raznim putnicima. Pokušava da odgonetne smisao života. Kao i on sam i njegov duh je takođe na putu, na putu da pronađe onu tajnu zbog koje možemo čoveka nazvati čovekom. Venjička koliko vapi za alkoholom toliko pati za čovekom. Kao neko izgubljeno dete koje traži svoje roditelje, tako on traži tu skrivenu tajnu. I od anđela i od čoveka.

Obraćam se svim dragim i bliskim, svim ljudima dobre volje, obraćam se svim ljudima čije je srce otvoreno za poeziju i osećanja. Ostavite svoje poslove, zaustavite se sa mnom, i minutom ćutanja odajmo poštu onom što je neizrecivo.

Dok čitate ovo delo, polako vas obuzimaju alkoholna isparenja, filozofske percepcije i pesme anđela. Previše je alkohola, previše je filozofije, previše poezije za jednu knjigu. Previše je slobode. To ne može da se dobro završi. Neko mora da plati. Ili čitalac ili autor ili nesrećni Venjička, glavni lik ove poetične epopeje. Platiće je nesrećni Venjička, platio je i autor, a platiće je i čitalac - kad tad. Da li ste spremni za ovu knjigu? Da li ste spremni da letite sa anđelima i delite sa njima svoju pljosku, svoju misao i svoju dušu? Da li ste do ove knjige živeli u zabludi ili ćete tek posle ove knjige da upadnete u njeno krilo? Ako i upadnete u zabludu posle ove knjige, jedno morate da znate. To je zabluda onog najboljeg u čoveku, što čini čoveka čovekom, koje režiraju božanske muze kao svoju najpoletniju umetnost. To je u stvari jedina istina za koju vredi živeti.

Šarl