Napukli Autoportret 1890.

Oscar Wilde

Oscar Wilde

Na jednom tavanu stoji slika. Sablast unutar rama predstavlja izobličenost duše, otelovenje žudnje i pohlepe, mladića otrovanog hedonizmom, utopljenog u bujicama iskušenja i strastvenih telesnih uživanja; večnog roba sopstvenih unutrašnjih demona. Ožiljci, otvorene rane i trulež portreta, otkrivali su najmračnije tajne Dorijanovog bivstvovanja. Njega je mučila živa smrt vlastite duše. Kako prići vatri zadovoljstava, a u plamenu ostati neunakažen? Kao Saturn svoje troje dece, zloba ga je proždirala. Ne treba ga osuđivati na pakao, već je u njemu. U polumračnoj sobi gleda direktno u đavolje oči.  O, Bazile, da si samo usnio od stravičnog užasa svoje najdivnije kreakcije, no od ruke simbola lepote koji beše na njoj! Prokleta li dela tvoja! Prokleta da je ljubav tvoja! Zvao si ga umetnošću! Život bi za njega dao, zar nije tako Bazile? Te večeri, bez oklevanja, oduzeo ti je taj tvoj bedni život, kao da je imao potpuno pravo na to. Ne očajavaj, i Dorijan je izgoreo. Smrt je čin ludosti, Vajlde?

Vincent van Gogh_Self-portrait 1889

Vincent van Gogh, Self-portrait (1889)

A ti, riđobradi jadniče, ne beše ti bolje. Šta na svojoj slici vidiš? Naborano čelo, umorne oči, otkazale ruke, krhko i slabašno telo, i bez jednoga uha. Želeo si samo da te vole, a oni su voleli Dorijana. Ali, mogu ti reći da je tvoja ljubav bila prava, čistota i nevinost duše prikazana u svakom potezu četkice. Tvojim platnima carevale su i strepnje i strasti. Naslikao si suncokrete sjajne kao vatra, breskvu ljubavno procvetalu, izvanredno noćno nebo, slike radosti i nade. Ali šta bi sa autoportretima? Kukavna bolest i tragičnost života vrište iz njih. Jadniče, u svemu si video umetnost, osim u sebi. Tridesetsedmogodišnji starče, otiđi u dan, oseti miris sveže pokošene trave, naslikaj zrela žitna polja i pozdravi ptice. Gavrani su ti nagovestili da je smrt blizu. Tu si, pred nebeskim svodom, pred najlepšim pejzažem, podigao ruku na sebe. Usnio si. I koji god da je od vekova, ovaj svet nikada neće biti vredan nekoga poput tebe. Srećan si, jer se ovamo više nećeš vraćati. 

Godine 1890. je nastala slika Dorijana Greja, mladića u kojem je Bazil video svu lepotu ovoga sveta, mladića koji je prodao svoju dušu. Iste godine, svoj život završava Vinsent Van Gog, mladi genije koji je bio, jeste i biće umetnost.

 

Nevena Nikolić



Leave a Reply

Your email address will not be published.