NAVY ne obećava: Tvoj novi omiljeni bend

Mladi bend NAVY ne obećava prvi put smo imali prilike da čujemo uživo kao predgrupu na koncertu Bolesne štenadi i tada je već obećavao mnogo. Početkom godine izdali su svoj prvi album Novi kult – Novi poredak i time se popeli u sam vrh domaće pank scene. Članove benda čine deca BIGZ-a: Nemanja Andrejević, Milan Stanković, Nikola Budanović i Andrej Ivanov, a produkciju njihovog albuma prvenca potpisuju Nikola Vranjković i Ivan Petrović. Pored neverovatne energije, ono što posebno izdvaja ovaj bend jesu autentični tekstovi koji se savršeno uklapaju sa fantastičnim zvukom. Razgovarali smo sa njima o njihovim planovima za budućnost, rezimirali prošlost i pitali ih dokle misle da ne obećavaju…

Izdali ste album prvenac i uneli pravu svežinu na scenu, šta možete da nam kažete povodom objavljivanja albuma i zašto je tako jebeno dobar?

Uf, šta reći na ovo osim hvala. Bilo je zajebano. Ideja nekako nije manjkalo. One su uvek bile tu. I stalno dolaze. To je svet oko nas i ono šta nam se dešava. Sve je u pesmama. Posebnu pažnju posvećujemo tekstovima. Ali pored toga trebalo je naučiti svirati i pevati da bi mogli da iznesemo ono što smo želeli. Dobrih godinu dana nas je Vranjković maltretirao dok nismo skapirali kako se to radi. Na kraju je rekao – dobro, ovo više i nije toliki amaterizam. Ako znaš Vranjkovića, onda znaš da je to od prilike najveća pohvala koju možeš da dobiješ. Mislim da je prvi album najvažniji. To nije period od neke 2, 3 godine za koji si napisao pesme između dva albuma. Prvi album pišeš ceo život, i on se dešava samo jednom. Ali moram priznati da su neke od najboljih pesama nastajale u poslednjim trenutcima pre ulaska u studio. Šta će biti dalje, nemam pojma. Već imamo pola sledećeg. Željni smo snimanja, sviranja. Jedva čekamo sve.

Imali ste prvi solo koncert u Elektropioniru i pokidali… kakvi su vaši utisci sa tog nastupa i zašto nije uletala murija da vas spreči da svirate posle dozvoljene satnice za svirku?

Elektropionir je bio pakao. Opasna svirka. I važna svirka. To je bila neka vrsta prekretnice da vidimo koliko nas ljudi zaista sluša i da li sve ovo ima smisla. Itekako ima. Jebeno dobar šou. Imali smo utisak da ljudi znaju svaku pesmu. Strava osećaj. Odavde idemo samo jače. Ono spontano penjanje na binu na završnici, to nije bilo namešteno samo da znate. Bilo je spontano. Trebalo nam je par dana da dođemo sebi. A murija, ma ko njih jebe. Murija valja dop.

Vi ste deca BIGZ-a, šta za vas znači BIGZ?

BIGZ je sve. BIGZ je ljubav, muzika, druga kuća. Ma prva kuća. Tamo živimo i tamo smo srećni. Ja volim da kažem da je bigz poslednje utvrđenje na liniji odbrane rokenrola. Dok je ove zgrade, biće i nas. Tamo su nam se desile najlepše stvari u životu. Mnogi ne znaju koliko ovo mesto znači za beogradsku scenu. Mislim da ne postoji mesto na svetu gde bih radije dolazio da sviram i da provodim slobodno vreme.

Kao predstavnici nove scena, sta kažete, ima li nade…?

Ima nade. Scena je živa. Polako i stidljivo, ali sve jače i jače počinju da se čuju nekoliko novih imena. Drago mi je i da ima toliko festivala na sve strane i da se može svirati, ali organizatorima poručujemo out with the old, in with the new. Znači mogli bi neki od ovih dana da shvate da ne želimo da slušamo iste bendove po zilioniti put. Ima novih i interesantnih bendova. Malo, ali eto ima, ali oni nemaju pojma pošto ne prate scenu. I brate dosta sa takmičenjima. To je ponižavajuće za sve, i ne donosi nikome ništa.

Dokle mislite da ne obećavate i zašto?

Dok ne poginemo od strujnog udara na bini. Ili dok neki drugi bend ne pošalje nindže na motorima po nas pošto smo pola scene isprozivali. Mi prozivamo samo one koje volimo, ali oni to ne kapiraju. Ili dok se Adrej ne razmagnetiše. On je replikant. To niste znali, a? Ovo je najbolja stvar koju smo radili i ne planiramo da stanemo.

Da li na leto planirate još neku svirku u Beogradu, neki pena party i neon gas?

Ofkors. Isprskaćemo ceo Beer fest penom pod svetlima neona. Biće pakleno. Ali nemojte to nikom da govorite. To je još uvek iznenađenje.

E sada zajebana pitanja koja uvek postavljamo našim sagovornicima…ono kao koji su vaši omiljeni filmovi, knjige i koji su bendovi ili muzičari za vas najznačajniji?

Nejvi | Filmovi: Reservoir dogs, Fight club, 12 monkeys, American beauty, Pulp fiction, Apocalypse now, American Psycho, Full metal jacket, Dreamers, Dark City… A ne ovo nije fer pitanje. Ja sam manijak. Mogao bih da nabrojim bar 100. Knjige: Nevermind Nirvana, Fight club, i poslednje što sam pročitao, Izgužvane misli. Bendovi: Nirvana, The Hives, Queens of the stone age, Butthole surfers, Franz Ferdinand, Ramones, Rammstein, Rage against the machine, Bloodhound gang, Turbonegro, Sisters of mercy… Sve što deca vole… Od domaćih bendova Bolesna štenad, Atheist rap, Goblini, Džukele, Zbogom Brus Li, Partibrejkers, Petar punk, Kawasaki 3p i naravno Bajaga. Od novijih interesantni su mi Vizelj, Buč Kesedi, Zimbabveanski zavod za zaštitu zverova.

Andrej | Filmovi: Kum, Citizen Kane, On the Waterfront, Casablanca, Spartacus. Knjige: J.R.R. Tolkien – Silmarillion, Servantes – Don Kihot, Umberto Eko – Ime ruže. Bendovi: Whitesnake, Dead Kennedys, Interpol.

Džoni | Filmovi: Un prophet, Germany zear zero, 120 dana sodome, Outrage trilogy. Knjige: Franc Kafka – Metamorfoza, Venedikt Jerofejev – Moskva Petuški, Fjodor Dostojevski – Braća Karamazov. Bendovi: Joy Division, A place to bury strangers, Interpol.

Stanko | Filmovi: Rockenrola, Snatch, Dve čađave dvocevke, Balkanski špijun, Varljivo leto. Knjige: C++ for dummies. Bendovi: Rolling Stones, Hives, Slaves.