Nikola Vranjković: Pokušaj

Nikola Vranjkovic

Foto: Nemanja Đorđević

Buđenje mi stiže glasno,
zvone telefoni, satovi.
Akademskih pet minuta,
evo idem, trčim, prolazim.

Mač u oči, kratak bljesak,
plazi mi se dan sa prozora,
minut straha, hladna voda,
valjda nema drugog načina.

Moja kuća zamrzivač,
stide se i radijatori,
obećanje – silovanje,
sačekaću smrt u postelji.

Bog je smislio roletne,
doviđenja srećne ptice,
ja sam vrlo vredan čovek,
al’ imam i drugo lice.

Ispod jorgana od perja
nema razloga za strah,
nema nade, nema želja
gotovo je, pojeo me mrak.

 

Nikola Vranjković, Pokušaj (Za ovde ili za poneti)



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *