NIN-ova nagrada 2016.
NIN-ova nagrada za najbolji roman u 2016. godini dodeljena je Ivani Dimić za roman Arzamas. Pre nego što izložimo recenziju dobitnika, želeo bih da se osvrnem na trenutno stanje u našoj književnosti. Nažalost, već dugo se nije pojavio na domaćoj sceni neki veliki roman. Razlog je vrlo prost, nemamo više velikih pisaca. Nemamo nekoga nivoa Selimovića, Crnjanskog, Andrića, Kiša, Pekića... Moramo se zadovoljiti onim što imamo. Međutim, s obzirom na prethodna dva dobitnika NIN-ove nagrade (Filipa Davida za knjigu Kuća sećanja i zaborava i Dragana Velikića za roman Islednik) knjiga Ivane Dimić je jedan korak više nego što smo očekivali. Pomenuta prethodna dela osim očiglednog zanatskog umeća kojim vladaju pomenuti pisci, nemaju poetiku koju Ivana Dimić iskazuje u Arzamasu.
Roman Arzamas je pisan sa dva različita pristupa i ima dva različita nivoa, koji se razlikuju kako stilski tako i tematski. Ta dva pristupa se naizmenično smenjuju u knjizi. Naravno, na indirektan način teme su ipak povezane i referiraju jedna na drugu. U suprotnom priča ne bi bila komplementarna, pa onda ni delo ne bi bilo uspešno.
Jedan pristup je pisan u dijaloškoj formi poput neke drame. Karakteriše ga svakodnevan govor, koji vode ćerka i njena bolesna majka. Stil je sveden na jezik svakodnevnice i teme oko kojih njih dve raspravljaju su uobičajene teme. Njihov dijalog obeležava stalan verbalni sukob između bolesnog čoveka i osobe koje ne zna na pravi način da shvati stanje u kome se nalazi i da reaguje adekvatno i sa razumevanjem. Stalni sukob oko najelementarnijh stvari određuje ton njihove konverzacije.
Drugi pristup, koji kao što smo rekli, naizmenično se pojavljuje posle svakog njihovog razgovora i sukoba, karakteriše jedan poetski stil. Više ne postoji forma dijaloga, već ove delove knjige karakteriše kao neka forma kratkih priča ili eseja. Tu imamo duboke misli o prolaznosti, smrti, sreći, ljubavi... tu se pominju Hajdeger i njegova breza, Gojini snovi, dopisivanje Rasela i Vitgenštajna, Platonova otkrića noetskih entiteta, čuveni i sporni peti postulat Euklidove geometrije, Kjerkegorov strah i drhtanje, poetske uzlete Emili Dikinson... Ali ono gde su ti delovi romana najbolji, to su oni delovi gde autorka pušta na slobodu svojoj imaginaciji, gde se smenjuju prelepe metafore sa poetičnim tonovima pripovedanja, gde čitave strane postaju jedna prosvetljujuća alegorija. Tamo gde je tekst lišen velikih imena koji se spominju i čije se životne prilike i događaji prepričavaju, tamo gde pisac dopušta svom talentu da izrazi teskobu egzistencije kroz svoj autentičan jezik, tamo je najviša vrednost ovog dela. Tamo se po meni i krije razlog zašto je baš ovaj roman dobio NIN-ovu nagradu. Ono što čini ovaj roman interesantnim, to je upravo jedna uspela mešavina profanog i poetskog.
U romanu postoji još jedan nivo dualizma. Sukoba, ali i plesa, Tanatosa i Erosa. Ljubav i smrt u zagrljaju zajednički plešu i odmeravaju međusubne snage. Ljubav je jedina sila koja jedina ima dovoljnu snagu da se odmeri sa Starom Damom.
Dok se čita ovaj roman, kod čitaoca izaziva osećaj kao da čita dve različite knjige, a negde intuitivno, dok čita, kao da ga prožima nit koja povezuje ove dve celine u jednu.
Sa tim je povezan i naslov roman. Arzamas je grad u Rusiji koji je osnovao Ivan Grozni. Poznat je i po nesreći koja se desila kada je eksplodirala velika količina zapaljivih hemijskih elemenata. Osamdesetih godina prošlog veka, kada se dogodila velika nesreća, voz sa opasnim i eksplozivnim materijalom je eksplodirao i život je izgubilo skoro sto ljudi. Materijalna šteta je bila ogromna. U jednoj Tolstojevoj biografiji izlaže se da je grof hteo da kupi neko imanje kod Arzamasa. Ostao je da prenoći u tom mestu i u snu mu se javila smrt.
Sam naslov romana simbolizuje dualizam koji se provlači kroz knjigu. Dualizam života i smrti. Arzamas kao mesto koje jednako smrdi na smrt koliko miriše i na ljubav. Arzamas kao takav, može biti bilo gde. U vašem gradu, u vašem krevetu ili pre svega u vašoj duši. Ako želite da otkrijete Arzamas u vama, uzmite roman u ruke. I krenite na put.
Šarl
