O tebi je. Ed Snowden
Epska hrabrost, ili hrabrost epskih razmera, jednog mladog čoveka da istupi u najprljavijoj igri, zarad čovečanstva, je čin vredan divljenja. U vreme botova, kojih je prava najezda poslednjih godina, pojavljuje se priča o heroju slobodnih ljudi. Ed Snowden je pored opasnosti da ga pojede, proguta, pregazi mrak, stao na prvu liniju fronta, na stranu slobode. Rečenica „Ne moraš se slagati sa političarima, da bi bio patriota” odlično opisuje našeg heroja. Političari, ta plaćenička agentura vojnih industrijalaca, stub su srama svakog društva ponaosob. Lutke sa naslovnih strana, u skupocenima odelima, potpisuju razne zakone, ukaze, po poslovnim naređenjima, koji legitimišu zločine počinjene u ime moći i novca. U ukupnu cenu njihovih poslovnih projekata ulaze i milioni ljudskih žrtava, sa različitih meridijana. Svi srećni, svi zadovoljni. Zadovoljna vojna industrija, nastavlja se u nedogled hiperprodukcija ratova, dok političari po dogovoru prodaju imbecilnu priču izmanipulisanoj javnosti, bolje reći svaštojedu koji pije i guta apsolutno sve. Svi zadovoljni. Dobro, možda ne baš svi. Možda mi, obični stanovnici ove planete, građani zemalja nacrtanih granica, možda mi što trebamo glavu da dajemo za njihove interese, nismo zadovoljni?! To i jeste pitanje. Ko nas štiti u toj njihovoj odvratnoj, đavoljoj igri? Pa, niko. Snowden je na to ukazao i plaća veliku cenu svoje enormne hrabrosti. Ljudi moraju da progovore, dobri ljudi. Da se prepoznaju i udruže. Znamo, ili slepo verujemo i nadamo se da ima takvih ljudi još. Da je ova civilizacija možda samo dobrano zastranila..
A možda Snowden ništa novo nije rekao. Možda smo podsvesno znali, ali definitivno ne i svesno, u kojim razmerama veliki brat zna sve o nama. Svi mi, za njih smo samo pod broj zavedeni fajlovi, u nekakvim prašnjavim fiokama, sa gomilom informacija koje se po potrebi mogu iskoristiti, naravno protiv nas. Na bilo koji način. Jer, današnji svet je svet u kome vladaju informacije. Tačnije vlada onaj ko ima moć nad informacijama. U takvom svetu, digitalnom, koji je postao svakodnevni, višečasovni izlet za svakoga ko koristi internet, fizička nadmoć je u trećem planu, potpuno nebitna. Ucenjivački potencijal koji poseduje vlasnik svih informacija je nemerljiva i nezamisliva. Mnogi ljudi kažu, nije ih briga, jer naime nemaju šta da kriju. Naravno, proseravanje. Svako ima tajnu. Svako ima nešto što ga može pretvoriti u roba onoga koji ima ekskluzivnu informaciju. Tako da, razmislite još jednom. Da li je baš svejedno!?
Kako ta situacija može da se preokrene? Kao odgovor na to pitanje, parafraziraću profesora Jovu Bakića koji je na nekoj tribini, govereći o problemima savremenog kapitalističkog sistema, rekao da on odgovor na probleme nema, ali da je on tu da ukaže na silne nedostatke do srži kvarnog kapitalizma, kao i da promene moraju krenuti iz centara moći, a ne sa periferije. Snowden je jedan od većih svetskih heroja, pored Juliana Assangea, heroja koje nam je 21. vek za sada darovao. On je simbol modernog društva, simbol borbe za slobodu u modernim uslovima.
Amerika, kao svetska sila, ima svoje baze po celom svetu, svoje zone uticaja. Ima čitav svet kao svoju interesnu zonu. Po ovim balkanskim tzv. banana republikama, vladaju preko svojih zaposlenih administratora, naših samoproklamovanih lidera... Oni su ti koji ovde vode igru, postavljaju te naše sramne pojedince na čelo stada i tolerišu, potpuno nezainteresovano, njihove lokalne, bahate, kriminalne kombinacije.
Edward Snowden, obaveštajac i kontraobaveštajac, konzervativac slobodarskog duha, bio je pripadnik NSA (agencija za nacionalnu sigurnost). NSA špijunira svakog pojedinca, svaku korporaciju, svaku državu. Jedan monolog u filmu je posebno interesantan:
”Japanska delegacija, nije bila oduševljena saznanjem da želimo da nam pomognu da špijuniramo japansko stanovništvo. Rekli su da je to u suprotnosti sa njihovim zakonima. Naravno, ipak smo snimali čitavu zemlju. Nismo se zaustavili na tome. Jednom kada smo preuzeli njihove komunikacione sisteme krenuli smo na fizičku infrastrukturu. Ubacili bi te male “uspavane” programe u njihove elektrane, brane, bolnice… Ideja je bila, ako dođe dan kada Japan više nije saveznik, bio bi ugašen - it’d be lights out. I nisu bili samo Japanci. Ubacili smo te programe u Meksiko, Nemačku, Brazil, Austriju…Takođe, nam je bilo naređeno da pratimo većinu svetsih lidera, velikih industrijalaca. Pratiš njihove trgovinske sporazume, seks skandale, diplomatsku komunikaciju da bi dali Americi - prednost u pregovorima u G8 ili moć nad brazilskim naftnim kompanijama, ili pomoć da se zbaci neki lider trećeg sveta koji ne igra kako sviramo. I na kraju, istina potone. Ma kakvo opravdanje prodaješ samom sebi tu se ne radi o terorizmu. Terorizam je izgovor. Tu se radi o socijalnoj i ekonomskoj kontroli. Jedinu stvar koju štitiš je supremacija tvoje Vlade.“
Igrani, biografski film Olivera Stouna, Snowden, vrlo je poučan i nadasve aktuelan, čime nadoknađuje neke nedostatke koje verovatno mnogo bolje uočavaju priznati filmski radnici. Primetni su neki šabloni, na koje smo svakako navikli u američkim filmovima, ali i to je marketing, film pliva u takvom sistemu. Pored odlične glavne role Joseph Gordon-Levitta, odličan je i Tom Wilkinson u ulozi novinara Gardijana, ali pomenuo bih i svakako neubedljivog Nicolas Cagea koji je čak i nominovan za „nagradu” Zlatna malina, za najgoru sporednu ulogu. Ovaj tekst nije se možda držao striktno linije samog filma, pojašnjenjem i praćenjem same radnje, ali je pokušao da predstavi suštinu drugačijim pristupom.
Svakako, ovaj film je Džabaletanova preporuka za ovaj mesec, za svakoga ko nije pogledao, za sve one kojima nije stalo. Mislim, da zaista ima prostora za razmišljanje nakon gledanja filma sa ovakvom tematikom. Milan Mladenović je lepo napisao „Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda”. E sad, izvucite najbukvalniji smisao te rečenice. Pomalo jezivo, zar ne!?
Za kraj, još jedan monolog preuzet iz filma:
“NSA stvarno prati svaki mobilni telefon na svetu. Nebitno ko si, svakog dana svog života, sediš u bazi podataka spreman da te posmatraju. Nije reč samo o teroristima, zemljama ili korporacijama. O tebi je.”
ATaK
