„Portrait of a Lady on Fire“ – Bajka o ljubavi, strasti i umetnosti

Film rediteljke Celine Sciamme, Portrait of a Lady on Fire (Portret dame u vatri) je dobitnik Srebrne palme za najbolji scenario na Kanskom festivalu 2019. godine. Radnja se dešava u zabačenoj vili na ostrvu u Francuskoj, krajem 18. veka. Mlada slikarka Marianne (Noémie Merlant) angažovana je da naslika portret mlade Héloïse (Adèle Haenel) koja se uskoro udaje za plemića iz Milana.

Portret dame u vatri

S obzirom da se Héloïse udaje protiv svoje volje i ne želi da sarađuje, Marianne je dobila zadatak da naslika njen portret u tajnosti. Kako bi što bolje konstruisala lik u glavi koji će krišom preneti na platno, Marianne svakodnevno provodi vreme sa Héloïse, posmatrajući svaki njen pokret, njene ruke, ušne školjke, oblik usana, svaki detalj na njenom licu.

Njih dve počinju da se upoznavaju i da se međusobno proučavaju. Njihovi pogledi sve većeg inteziteta pretvaraju se u strast koja polako ruši barijere između njih. U početku njihovog odnosa one samo verbalno razmenjuju intimna zapažanja jedna o drugoj. Zanimljivo je pratiti to obostrano zavođenje koje se odigrava veoma sporo, uvlačeći nas lagano u njihovu ljubavnu priču i puštajući nas da uživamo u tim trenucima. Njihova budućnost ne obećava i zato one konzumiraju svoju ljubav polako znajući da to ne može da potraje. Uživaju u svakom pogledu, dodiru i svakoj reči kao da žele da im svaki zajednički trenutak ostane duboko urezan u sećanju.

Upravo zbog toga, možda jedna od najupečatljivijih scena u filmu je kada Héloïse naglas čita Mit o Orfeju i Euridici. U tom trenutku pokreće se rasprava oko toga šta je motivisalo Orfeja da ignoriše uputstva koja su mu data i okrene se da pogleda u svoju ljubav, iako je znao da će ona zauvek nestati ukoliko to uradi. Jedna od junakinja iznosi interesantnu teoriju da je Orfej izabrao sećanje na Euridiku umesto nje same. Ako uzmemo u obzir ovu teroiju, možemo da kažemo da je ovo film o ljubavi na poslednji pogled. Baš kao što je Orfej poslednjim pogledom sačuvao sećanje na svoju dragu, tako su Marianne i Héloïse svojim pogledima stvorile uspomenu na ljubav koja im nije bila dozvoljena.

Portret dame u vatri

U filmu nema mnogo dijaloga i scenografija je prilično svedena. Zbog toga svaka izgovorena rečenica ima veću težinu, a u svakom kadru pronalazimo umetnost. Pažljivo odabrane boje u filmu sve stavljaju u određeni kontrast u kojem su, između ostalog, i glavne junakinje.

Tj



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *