Igi Pop: Raw Power

Dobio sam majicu, u tri boje bojenu, stigla mi je iz Amerike, iz njujorške države, a na njoj piše joj što volim Igi Pop...

Stara, dobro poznata pesma jugoslovenskog benda Azra. Pesma o starom dobro poznatom Igiju Popu. Igiju koji i dan danas fascinira svojom energijom, svojim talentima. Koristim to u množini jer smo svedoci i njegovog glumačkog talenta, zahvaljujući Džimu Džarmušu i njegovim sjajnim ostvarenjima. Na početku svoje pevačke karijere, sa Stoogesima, bio je mlad i lud, polugo izazivao je publiku i tadašnji američki establišment svojim nastupom, koji je podsećao na životinje u džungli u toku parenja. Divlje, živo, snažno. Živeo je i danas živi bez pristajanja na bilo kakve kompromise, samo i uvek veran sebi i svojim stavovima. Možda je to i prva stvar koju možete primetiti na njemu. On je čovek koji ima stav i ne boji se da ga pokaže. Ne zanima ga popularnost i nikada nije koketirao sa mainstrimom. Uvek je bio svoj.

Počeo je svirajući u bendu The Iguanas, gde je svirao bubnjeve. Odatle ime Igi, kao sećanje na svoj prvi bend. Drugi deo njegovog umetničkog imena dobio je kada je u znak solidarnosti sa svojim prijateljem, koji se prezivao Pop (bio je bolestan pa su mu opale trepavice, kosa i obrve) obrijao svoje obrve. Na samom početku karijere privlačio ga je čikaški bluz, pa se preselio u Čikago gde je i svirao bubnjeve u bluz barovima. Bluz je bio pokretač u njegovoj muzičkoj karijeri. Bluz i Džim Morison. Morison koji je za to vreme pomerao granice svojim divljim ponašanjem na bini. Kao Dionis na bini Morison je opčinio Igija dok je gledao i slušao nastup Dorsa na univerzitetu Mičigen 1967. godine. Inspirisan Morisonom, Igi ide dalje i pomera granice performansa na bini. Bila je to rolerkoster vožnja na svakom koncertu. Energija koju je on prenosio na publiku bila je neverovatna, terao ih da i oni pomere granice, da budu svoji, da idu sa njim na sve lude vožnje tokom koncerata.

Pored samog performansa, koji je ostavljao najveći utisak sigurno, tu su bile i pesme koje su išle u korak sa Igijevim plesom iz džungle. Tekstovi koji su razbijali tabue, razbijali učmalu monotoniju svakodnevnice. Bacale su u trans njega, bacale su u trans publiku. Bacale su u trans celu tadašnju muzičku scenu, inspirisanu hipi pokretom. Ovo je bilo nešto drugačije, uticalo na stvaranje punk pokreta, na stvaranje cele pank kulture. Da nije bilo Igija i njegove slobodno možemo reći beskompromisne slobode, pitanje je da li bi pank pokret takav kakvim ga pamtimo uopšte postojao.  Dejvid Bouvi ga je odveo u Englesku, a ostalo je istorija.

Džim Džarmuš je snimio dokumentarni film o bendu The Stooges, koji je bio prikazan na FAF-u 2016. godine. Sjano ostvarenje sjajnog reditelja. Obavezno pogledajte film, ako volite i ako ne volite Igija Popa. Ako smatrate sebe osobom koja voli rock ’n’ roll, ako ste osoba sa stavom i ako niste, dozvolite sebi da se upoznate sa sjajnim umetnikom, beskompromisnim Igijem. Slušajte njegovu muziku, pustite ga da vas povede na bar jednu vožnju, da vas razmrda, da vas probudi. Jer, ako vas on uvuče u svoj svet to može da znači samo jedno. Sloboda!

U to vreme sam zaista osećao da moram promeniti svet, ako treba i mačem!

Žilijen