Artur Rembo: Predosećaj

U plav letnji suton, krenuću na staze, 
Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu, 
U njenoj svežini, moje noge gaze 
I da vetar kupa moju golu glavu. 
Bez misli, bez reči, pozvan od daljina, 
S dušom, od ljubavi silne opijenom,
Na put ću da pođem, poput ciganina,
Kroz Prirodu – srećan kao s nekom ženom.