Sada znam

Mi ćemo svirati našu muziku
a negde daleko jedno dete plakaće
plakati i kisnuti
sanjajući budno o jednom danu
mira i pesme
Ko bi rekao da u rudniku
nema toliko sreće
I da borba prsa u prsa
Ili iz vazduha
Isto boli, isto peče
Glas se ne čuje nigde
Samo tišina bruji, parajući
sve za šta smo se trudili

Preskočio sam jednog prosjaka
i platio za to
Kada sam najmanje očekivao
vratio mi se njegov bol
Plakao sam sada ja
molio Boga, kojeg sam zaboravio
za kojeg sam rekao da je ništa
samo uteha siromašnima

Ustani sada, iskreno se izvini
jedne večeri
kada ne budeš imao više ništa
ne budeš imao svoje čini
koje si mislio da će te večito pratiti
Pored će proći devojka jednog lica
kakvo nisi video nikad pre
Pružiće ti ruku i rećiće:
„Podji za mnom. Pokazaću ti
put do prečice. Tamo gde
čak i za tebe biće utehe.“
Mislićeš da je odluka tvoja
ali ona sve za tebe rešiće
Vodiće ljubav sa tobom
poput device
Svoje nežne noge
čvrsto oko tebe obaviće
a pokraj uva, čućeš njene jecaje
Ljubav, na izgled
bezrezervno deliće
Probudićeš se
a ona nestaće
Pogledaćeš gore i rećićeš:
„Sada znam. Nikada ne prestaje.“

Luka Stanković