Serija Castle Rock
Castle rock je serija koja je prošle godine potpuno obuzela sve ljubitelje psihološkog horora. Posle dužeg vremena dobili smo jednu seriju gde hororična atmosfera igra glavnu ulogu. Umesto nekog zlog mutanta koji teroriše ljude i seje strah, u ovoj seriji imamo jedan čitav grad – Castle rock, u kome nešto i te kako nije u redu. Naizgled obična varošica u kojoj nešto smrdi. Ne znamo da li su u pitanju ljudi koji žive u njoj ili je sama varošica i vazduh oko nje ispunjen nečim užasnim. Sve je na mestu, i ništa nije na mestu. Osećaj da nešto nije kako treba vuče vas kroz celu seriju. Nemate fiksirano zlo, ili nekog natprirodnog subjekta koji manipuliše drugima. Svi su prljavi i jako je teško odrediti odakle izvire svo to zlo. Emanacija zla proizilazi iz čitavog grada i ljudi u njemu.
A kakav je to grad u pitanju? Castle rock izvire iz mašte samoga Stivena Kinga. Ljudi koji su radili na ovoj seriji Dastin Tomason, Sem Šo i J.J. Abrams nazvali su ovaj grad po fiktivnom gradu Castle rock iz Kingovih romana. U sam taj grad ubacili su i likove iz čuvenih Kingovih romana. Pažljivi gledaoci mogu zapaziti da se u seriji pojavljuju likovi i priče iz sledećih romana Groblje kućnih ljubimaca, Iskupljanja u Šošenku, Salemovo, Isijavanje, Zelenu milju.… Ova serija je uspešna jer uspeva da nas podseti kako je King na momente vladao horor žanrom. Vrlo sugestivna i neopipljiva jeza se provlači kroz fabulu. Kada kažem da je King nekada vladao horor žanrom, mislim u kvalitativnom smislu. Da je uspeo da nam ponudi zaista dobru i ubedljivu priču. U kvantitativnom smislu, on je svakako neprikosnoveni gospodar horor žanra u drugoj polovini dvadesetog veka.
Druga bitna stvar na koju treba ukazati je to da kada kod se King mešao u ekranizaciju svog dela, bilo ono za film ili seriju, to nije ispadalo kako treba. Kao da je bio majstor da ono što napiše upropasti totalno kada utiče na ekranizaciju svoje knjiga ili priče. Ovde se King pojavljuje kao producent ali ipak treba reći da očigledno bez obzira na takvu poziciju nije imao toliko uticaja na samu realizaciju serije. Verovatno su Tomanson, Abrams i Šo znali kako da se izbore sa Kingom, a da kompromis ne bude na štetu serije.
Odlična plejada glumaca Bil Skarsgard, Sisi Spejsek, Melani Linski… koji su odigrali sjajno svoje uloge samo dodatno doprinosi kvalitetu serije. Ono što je bitno sledeće istaći to je da seriji fantastično snimljena. Kamera i kadrovi su izuzetni. Neki takvi delovi predstavljaju potpuni estetski ugođaj. Prava mala remek dela.
Jedna od karakteristika ove serije je i to da ona traži punu pažnju od gledaoca. Vrlo je zahtevna u smislu radnje i kompleksnosti likova, i zato lenjom posmatraču čak može biti i dosadna. Neko takav bi mogao da bude u fazonu what the fuck? pogotovo kada se u jednoj epizodi radnja kreće ne kroz dve vremenske dimenzije, već kroz nekoliko njih. Ljudi koji su navikli da gledaju serije i filmove sa jednostavnom linearnom strukturom ovo serija može biti naporna i dosadna, možda čak i preterano zakomplikovana za takav ukus. Sa druge strane, oni koji uživaju u razbijanju granica prostora i vremena, devijantnim koncepcijama shvatanja sveta, idiosinkratičnim likovima i sve to upakovano u mašnicu strave i užasa, i na kraju začinjeno misterijom kojoj je poenta da ne bude do kraja razrešena, ova serija, za njih predstavlja pravu poslasticu.
SturmundDrang
