Stepski vuk

Pre svega htela bih da kažem da sam ovu knjigu pročitala u svojim kasnim dvadesetim godinama. Neretko slušam komentare kako je baš Stepski vuk knjiga za neki adolescentski period. Međutim, ja ne samo da se ne slažem sa ovim komentarima, već smatram da kada god uzmete ovu knjigu u ruke nećete pogrešiti. Ovo je maestralno, vanvremensko delo, koje doslovno vraća u život.

Hese je majstor. Pesnik, filozof, pisac i veliki mislilac dvadesetog veka. Možda i najveći stilista u svetskoj književnosti. Neverovatan poeta koji kroz svoje knjige čitaocu pruža jedinstveno uživanje u književnosti. Psihičke lomove, kako u njemu samom tako i u društvu tokom dvadesetih godina XX veka Hese je pretočio u priču o usamljenom intelektualcu Hariju Haleru i njegovom vraćanju u život. 

Ko je Hari Haler? Hari Haler je kako saznajemo na početku veoma usamljen čovek. On uživa u književnosti (obožava Getea), on uživa u muzici (do ludila voli Mocarta), uživa u svemu onome što ga razlikuje od građanske klase. Svih životnih uzbuđenja se odrekao u korist samačkog života i umetnosti. Međutim, on nije umetnik niti stvaralac. On je konzument, koji je nesvestan da mu samo konzumiranje nije dovoljno. On ne traži uzbuđenje i na neki način ga se grozi. Svako uzbuđenje i uživanje, van umetnosti on smatra osobinom malograđanštine. U neki trenucima njegov život me je podsećao na fazu u razvoju leptira. Učauren u jedan način života i razmišljanja ovaj čovek je bio na korak od toga da u toj čauri ostane do kraja života, i da se nikada ne razvije u leptira. Nasuprot tom pojmu slobode, koji je meni pao na pamet, Hese u svojoj knjizi stavlja stepskog vuka. Životinju osuđenu na večnu samoću i izolovanost. Njegov Hari je u sebi uspeo da odgoji jednog snažnog stepskog vuka koji se sladi njegovom samoćom i besmislom. On je zver koja pokazuje svoje zube svaki put kada je Hari na korak od toga da ipak pruži šansu ovom jadnom svetu i životu. Jedna milisekunda je dovoljna da se on ispreči između Harija i uživanja u bilo kom obliku niskih strasti. Ta uživanja pružaju dodir sa stvarnim svetom, sa ljudima. Bez tog kontakta svaki čovek tone u besmisao i malo po malo sav spoljašnji svet počinje da mu se gadi. A time oduševljenje i radost stepskog vuka samo rastu.

Naravno da Hari razmišlja o samoubistvu, o okončanju besmisla i samoće. On svoju misao gaji, ona raste, on zna i kada i kako će to uraditi. Svega mu je dosta, ali ipak to ne čini. Hese to objašnjava činjenicom da postoje ljudi kojima je dovoljno da shvate da postoji opcija za kraj ovog života. Kada shvate da mogu sami da odluče kada će napustiti za njih pakao, za druge život, oni prihvataju da egzistiraju. Ovakvo mišljenje je zastupao i Sioran, rumunski filozof dvatesetog veka. Dovoljno je znati da je tako nešto moguće i izvodljivo.

 Njegov preobražaj počinje sasvim slučajno. Čula mu se otvaraju za sva zadovoljstva kada upozna nekoga ko je naizgled potpuno drugačiji od njega. Ta žena koja ga preobražava samo prividno uživa u životu. I ona je na neki način stepski vuk, koji luta i čeka. Njena egzistencija zavisi od borbe i preživljavanja, ona nema vremena da se prepusti čarima besmisla i samoće. Kada se ove dve ličnosti spoje i sretnu počinje zajedničko putovanje dva stepska vuka. Jedan počinje da živi, napokon u svojoj četrdesetoj godini. Drugi shvata da može da život napusti u svakom trenutku, po sopstvenoj želji. Njih dvoje deluju kao jedno. Napuklo ogledalo napokon spojeno u jednu celinu.

Ako je ova knjiga samo za ludake, ja sam sigurna da ima mnogo ludaka na ovom svetu. Mislim da svaki čovek upada u stanje ludila u kome se nalazi Hari. Kada vam se to desi vratite se Stepskom vuku. Jer na kraju krajeva ova knjiga pre svega slavi život.

Žilijen