Tagged: poezija

Klimt Garden

Žak Prever: Bašta

Hiljade i hiljade godina Ne bi bilo dovoljno Da se opiše Kratki sekund večnosti U kome si me ti poljubila U kome sam te ja poljubio Jednoga zimskog praskozorja U Parku Monsuri u Parizu...

Pablo Picasso

Vasko Popa: Ljubav na prvi pogled

Ti si moj početak Koji me pokrenuo Sveo sam se Na tvoju osovinu Savsam se usijao Od tvog prvog obrtaja Lepo ću se putem polomiti I sjediniti se zauvek s tobom U kršu i...

Autoportret osecani

M. Bjaloševski: Autoportret osećani

Gledaju me, dakle sigurno imam lice. Od svih poznatih lica najmanje pamtim vlastito. Često mi ruke žive potpuno zasebno. Možda ih tada ne ubrajam u sebe? Gde su moje granice? Prorastao sam sav pokretom...

Umoran sam Vergilije

Umoran sam Vergilije

umoran samjako sam umorantoliko da je od mene nemoguće trenutno dobitiviše od jedne pesmedok grebem lice o asfalte ulicapopločanih prošlim događajimai pitam seko me poznaje zapravoko zna šta se dešavalo unutar ove glave koja...

Klimt: Poljubac

Sinestezija poljupca

Koracima pusti Da dodirnem glas Osetim kap Lepote ukusa Putujem suzama Do mekih dlanova Poznatih rubova Tvojih usana Padam u brazde Tvojih godina Gubim se U vrtlogu zvukova Vrištim Bojama skrupula Nestajem U polju...

Rejmond Karver

Rejmond Karver: Zabava

Prošle noći, sam, tri hiljade milja od one koju volim, našao sam neki džez na radiju i napunio veliku količinu kokica s mnogo soli. Prelio ih puterom. Pogasio svetla i seo na stolicu kraj...

Aleksa Šantić: Lucifer

Silan i golem u noć leti, hrli, Kô da ga bure pobešnjele nose. Pogledaj! divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on grli. Krila mu bukte kô barjaci vatre, A koban podsmeh na...

Sada znam

Mi ćemo svirati našu muziku a negde daleko jedno dete plakaće plakati i kisnuti sanjajući budno o jednom danu mira i pesme Ko bi rekao da u rudniku nema toliko sreće I da borba...

Kaufman: Umreću za poeziju

Živim sam, kao srž u drvetu zubi mi cvokoću kao muzički instrumenti. U jednom uvetu pauk mi plete mrežu svojiih očiju. U drugom zrikavac zriče celu noć A to je kraj Do koga me...

Edgar Alan Po: „Nikad više“

Jednom u čas tužan noćni, dok razmišljah, duh nemoćni, nad knjigama koje drevnu nauku u sebe skriše, bejah skoro u san pao, a neko je na prag stao i tiho je zakucao, kucnuo što...

Bodler: Opijajte se bez prestanka!

Treba uvek biti pijan. Sve je tu: to je jedino pitanje.  Da ne biste osećali strašno breme Vremena  koje vam slama pleća i povija vas prema zemlji,  treba da se opijate bez predaha.  A...

Rembo – Predosećaj

U plav letnji suton, krenuću na staze,  Hoću, bockan žitom, da kroz nisku travu,  U njenoj svežini, moje noge gaze  I da vetar kupa moju golu glavu.  Bez misli, bez reči, pozvan od daljina, ...

Facebook
Twitter