Velika lepota

Artistički film Paola Sorentina, možda jednog od najboljih evropskih reditelja današnjice, izbor je redakcije Džabaletana za ovaj mesec. Neverovatni Sorentino je posle ovog filma postao poznat široj publici. Reditelj, koji se potpuno razlikuje od drugiih, vratio je film svojim korenima. Evropski film, potpuno drugačiji od holivudskog glamura, zadnjih godina je u ekspanziji. A jedan od zaslužnih je definitivno i ovaj sjajni reditelj, koji se ugledao na zlatnu eru italijanskog filma, reditelje poput Felinija, Bertolučija, Pazolinija.

Velika lepota nam prikazuje Rim u njegovom najvećem sjaju. I dekadenciju po kojoj je prepoznatljiv. Buržoazija sa svim svojim manama dominira ovim gradom. Grad svetlosti, grad umetnosti, noći, dekadencije…Glavni lik ovog filma je vremešni gospodin, koji živi u centru Rima. On je centar ovog grada. Aristokratskog izgleda, on je centar svih dešavanja. Noć znači zabava, provod pod okriljem noći i sve je dozvoljeno. Ljubav, seks, droga, život, smrt…sve se prepliće. Ovaj film je kao neka oda Starom Rimu u njegovom najvećem sjaju.

Žitelji ovog grada pokušavaju da prate njegov tempo koji im se nameće. Oni su deo aristokrtije, deo buržoazije. Oni su srećni, uživaju u moći. Misle da su sjajni kao i grad u kome žive. Međutim, oni su i duboko melanholični. Oni nisu večni, prolazni su, u gradu koji je večan. Borba s tom melanholijom i pritiscima ih nagoni na toliku količinu dekadencije. Način života im daje nadu da će ostati upamćeni kao delić onoga što Rim predstavlja. A Rim kao Rim, kao i nekoliko hiljada godina ranije, uvlači u vrtlog iz koga je jako teško izaći. Sama lepota grada, istorija, umetnost koja se vidi na svakom koraku, na svakoj kaldrmi i građevini, nagoni sve da se osete malim. A to mora na neki način da se nadoknadi. Sorentino nam je pokazao koji je jedini mogući način.

Verujem da je veliki broj vas odgledao ovaj predivni film. Ako niste, vreme je da ga stavite na vašu listu. Prelepi kadrovi Rima su ako ništa drugo dovoljan razlog za to.

Jo