Vim Venders – Pariz, Teksas
Film počinje jednom vrlo zagonetnom pojavom u sred pustinje. Čovek koji se pojavljuje je običan čovek, obučen kao prosečan Amerikanac sa bejzbol kapom na glavi. Međutim njegov dezorijentisan izgubljen pogled, zapušten fizički izgled, odmah nam pokazuju da je proveo dosta vremena lutajući van civilizacije. Zašto luta, koliko dugo, da li je odbačen ili je sam odlučio da pođe na putovanje iz kojeg je povratak u normalnu životnu sredinu skoro pa nemoguć? Sjajni Venders nas tera da sačekamo dosta vremena za sva objašnjenja koja su potrebna da bismo imali celu sliku u glavi.
Uskoro saznajemo da se zove Trevis i da luta pustinjom četiri godine. Njegov brat ga pronalazi u klinici u kojoj je završio zbog dehidratacije. Trevis je imao ženu i sina, a žena je kao i on nestala pre četiri godine. O sinu se brinu brat i njegova žena. Kada ga je pronašao i njegov brat je tražio objašnjenje o njegovom i Džejninom (žena) nestanku. Međutim, Trevis odbija bilo kakav vid komunikacije. On sve vreme ćuti, kao da ga ogromna bol zbog koje je i pobegao od civilizacije sprečava da progovori. On je apsolutno nesposoban da na bilo koji način uspostavi kontakt sa drugim čovekom, on je slomljen, u sebi krije ogromnu krivicu koju ne zna na koji način da ispravi. Greška koju je načinio ga progoni, propast jedne ljubavi je ostavila užasan ožiljak na njegovom srcu i duši. On nije lud, on je samo utopljen i obavijen svojom boli. A čini se da kada bi o tome progovorio da bi ga to još više slomilo.
Uskoro stiže sa svojim bratom u Los Anđeles, i tu sreće sina koga nije video četiri godine. Sam susret prolazi u čudnom tonu njegove nesposobnosti da odreaguje na očekivan način. Saznaje da je Hantera (sin) kod brata i njegove žene ostavila Džejn. Od tada je i ona nestala, a jedini kontakt sa njom imaju preko bankovnog računa koji je otvorila za Hantera, u Hjustonu, i gde svakog meseca uplaćuje novac. On ostaje kod brata, pokušavajući da pridobije Hanterovo poverenje. U tome nekako uspeva, i oni zajedno kreću put Hjustona da pronađu Džejn.
Džejn pronalaze u jednom sex klubu, u kome radi. Najemotivnija scena u filmu jeste scena u kojoj Travis dolazi kod Džejn, kao mušterija. Oni razgovaraju telefonom, između njih je staklo koje ih fizički odvaja. Tražeći samo razgovor, Trevis priča njihovu ljubavnu priču. Priču koja je počela srećno, a koja se završila popunim raspadom i gubljenjem. Priču o velikoj ljubavi, ali i posesivnosti i ljubomori sa njegove strane. Priča u kojoj je jedna strana gušila drugu, grčevito je držeći uz sebe. Priču u kojoj je krivica samo njegova, gde je svojim postupcima odvojio majku od sina. Samo on je kriv za raspad njihove porodice. A sada je pronašao da bi sve ispravio.
Lik Trevisa u filmu Pariz, Teksas oslikava čoveka koji je zbog svoje prirode izgubio sve što mu je u životu značilo. Takav gubitak ga baca u ponor toliko dubok da se iz njega teško može povratiti. On povratak i ne želi, svestan da je bol i dalje velika, da je oproštaj drugih nedovoljan, jer najteže je oprostiti sebi. Sjajna gluma i režija nam daju jedan biser kinematgrafije, nezaobilazan za sve ljubitelje filma. Potpuno realan film, koji nas vodi na putovanje od jednog do drugog kraja sreće. Njegovo iskupljenje je zahtevalo krajnji napor, a to je da ostavi Džejn i Hantera i da nastavi nekim putem koji je sam sebi odredio. Velika ljubav se završava velikom žrtvom za sreću svojih voljenih. Skoro pa biblijska priča.
Žilijen
